Како је настао обичај да се “попије ракија за душу”

Шта ако вам кажемо да је обичај да се “попије за душу” потекао из Стопића пећине, где је, по предању, један мештанин погинуо оставивши за собом мешину ракије?
Стопића пећина је чудесни споменик природе, на гласу као једна од најпосећенијих туристичких атракција Златибора, а најпознатија је по свом грандиозном улазу који је други по величини у читавој Србији. Ова речна пећина обилује узбудљивим елементима и салама, од којих сваку прати некакво предање или анегдота, а импозантне дворане, бигрене каде и канал Трнавског потока чине ове подземне коридоре призором који одузима дах.
Стопића пећина налази се на североисточној страни планине Златибор, између села Рожанство и Трнава, на неколико стотина метара удаљености од пута Златибор-Сирогојно. Прве писане податке о њој налазимо у Записнику Српског геолошког друштва из 1901. године, док је прва спелеолошка истраживања обавио чувени Јован Цвијић од 1909. до 1913. године.
Због својих природних карактеристика, очувања морфолошких и хидролошких обележја, првенствено бигрених када, као јединствених по величини и начину настанка, очувања ендемичних врста пећинске флоре, животне средине и лепоте предела, Стопића пећина је стављена под заштиту државе као споменик природе, заштићено природно добро од изузетног значаја.  Пећина је уређена за туритичке обиласке и отворена за посетиоце 2009. године, када је урађена и прилазна пешачка стаза којом се од паркинга долази до улаза у пећину.

Илустрација: Пећина се састоји од пет целина: Светла дворана, Тамна дворана, Сала са кадама, Канал са кадама и Речни канал

 

Најинтересантнији потез на старој стази је пролазак између вигледи, односно отвори у пећинској таваници, а у народу су познати под називом дугуре. Има их укупно шест и сваки отвор повезан је са пећином системом бочних канала. Пролазак трасом поред ових отвора тренутно је забрањен, јер стаза још увек није у потпуности уређена.
Улаз у Стопића пећину висок је 18, а широк између 30 и 40 метара. Налази се на 711 метара надморске висине, на десној обали реке Приштевице, чији хук се чује све време док се прилази стазом до пећине. Цео пећински систем дуг је 1.691 метар.

Пећина је разгранатог типа и састоји се од пет спелеоморфолошких целина: Светла дворана, Тамна дворана, Сала са кадама, Канал са кадама, који су уређени за туристичке обиласке и Речни канал, који још увек није отворен за јавност.
Од живог света у пећини су настањени слепи мишеви, паукови и речни ракови који су због недостатка природног светла временом изгубили пигмент па су специфични по својој белој боји.

Трнавски поток при већим водама формира јединствен подземни водопад висине 9,44 метра који је симболично добио назив „Извор живота.“
Сталактити су пећински украси који висе са плафона или зида пећине и настају таложењем калцијум карбоната из капљица воде које се сливају са таванице. Сталагмити су пећински украси који расту у супротном смеру од сталактита, од пода према плафону. Настају тако што капљице са плафона падају на тло и ослобађају калцијум карбонат који таложењем формира сталагмит. Поред ове две форме, пећински украси су и пећински стубови, драперије и саливи којима су богати поједини делови ове пећине.
Стопића пећина је најпосећенији спелеолошки објекат у Србији, који из године у годину обара рекорде у броју посетилаца. Током 2020. године остварен је број од 100.000 посетилаца, што је апсолутни рекорд од отварања пећине за јавност. Поред бројних гостију из Србије и земаља региона, лепотом Стопића пећине одушевљени су и туристи широм света, из европских земаља, Русије, Кине, САД-а. О Стопића пећини рађене су бројне репортаже, снимане путописне емисије, а неколико пута је била је одабрана као локалитет за снимање музичких спотова.

Извор: ТОС и ТО Златибор

ФОТО: ТОС Facebook