Како су настале здравице

Обичај наздрављања је прилично стар и води поријекло из паганских времена, када се дизала чаша (тј. пехар са вином или пивом) који је био посвећен боговима.

Временом се овако наздрављање пренијело на владаре и освајаче који су славили своје побједе, док овај обичај није пустио у посебним свечаностима.

Како наводи историчарка Дијана Васиљевић, постоји читав низ наздрављања код различитих народа, од куцања чашама, како би се отјерали зли духови па до испијања.

Стари Римљани су наздрављали уз подизање чаше у част пријатељу и то се на латинском звало “тостус”, у преводу “печен”, јер се хљеб стављао у вино и тако се наздрављало.

Ова ријеч ће у енглеском постати “toasting” или здравица.

У Скандинавији је здравица “skol” – изведена од ријечи лобања, јер се често из ње наздрављало.

У Грчкој домаћин први наздравља и пије вино, што је био знак да је вино исправно и да није покварено.

У средњем вијеку су се куцали чашама тако да је вино прелијева из једне у другу, а што је опет везано за често сипање отрова у чаше, па да буду сигурни да их други не трују.

Илустрација: Здравице се код Срба најчешће држе за крсну славу

Слава је код Срба један од најважнијих догађаја у току године, када се уз богату софру наздравља домаћину. Различите ријечи здравице прате разне крајеве, а примјера ради, једна од најинтересантнијих је са Метохије гђе се каже:

“Нека се прелију бачве са вином, домови са житом и здрављем, а поља са родом и берићетом!”, па пошто се мало отпије, у исту часу се долива још вина “да би мали порасли”, након чега се наставља здравица: “Овако за омлађије, нека Бог омлади у дому, у тору и на сваком мјесту, нека Бог младеж изведе на добар пут, те нека буду бољи од њихових старијих”, преноси Она.

Када је дан славе, домаћин такође има и “обавезу” да наздравља. Домаћин или неко ко седи на врх совре наздравља, али се и по томе гледа и бира ко ће сједити на челу. Онај који има мјесто на челу славске трпезе треба да одржи здравицу, али уједно мора да буде вјешт говорник, да умије да благосиља, да пожели срећу, напредак и здравље домаћинској кући у којој је, али да наздрави свим гостима који су ту.

Када су здравице, чаше се често укрштају међусобно. Када се укрсте чаше приликом здравице, најчешће је то ракија, онда је то дознање да једно другоме гости желе здравље.

Ако неко наздрави, сматра се увредом да не узвратиш или не испијеш здравицу коју ти неко шаље. То су неписана правила, која се и дан-данас поштују.

Извор: https://srpskainfo.com/obicaj-kucanja-casama-vina-ili-rakije-istoricarka-otkriva-odakle-vodi-porijeklo-zdravica-na-slavama-kod-srba/

ФОТО: Pixabay