Доживела је дочек у Србији какав није ни сањала, проглашена за светицу православља упркос томе што је била католкиња

Јелена Анжујска, рођена 1236. године, била је супруга српског краља Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина. Порекло српске краљице Јелене није до краја истражено.

Јелена је око 1250. године удата за краља Уроша I, најмлађег сина краља Стефана Првовенчаног. Да би што свечаније дочекао своју невесту, краљ Урош је обезбедио да се дуж пута који је водио долином Ибра, засаде многобројни мирисни плави јорговани, који би је, поред лепоте и мириса, подсећали на њену родну Провансу и да свадба буде у пролеће када се они расцветају. После смрти краља Уроша, краљица Јелена је једно време владала областима: Зета, Требиње, Плав и Поибарје. Краљица је имала своју војску, управни апарат, државни печат, свог канцелара. Била је високо поштована од црквених великодостојника православне и римокатоличке цркве, као и међу владарима суседних земаља. На свом двору је основала прву женску школу у тадашњој Србији, где су сиромашније девојке училе вез и остале послове, али и писменост и музику. У свом двору је имала и чувено књигохранилиште, тј. библиотеку. Осим дворца у Брњаку, Јелена Анжујска имала је и град Јелач на Рогозни. Најпознатија њена задужбина је манастир Градац код Рашке (крајем XIII века). Замонашила се у цркви св. Николе у Скадру, ту је као монахиња и умрла 8. фебруара 1314. године.

Легенда каже да се после три године од своје смрти јавила у сну једном монаху, и када су отворили њен гроб тело је нађено цело и очувано „као у роси“. Од 1317. године, она се слави као светитељка 30. октобра по црквеном календару, односно 12. новембра по новом календару. Краљица Јелена је једина жена у српској историји којој је посвећено посебно житије које је написао српски архиепископ Данило II као житије прве српске краљице која је постала светитељка.

У знак сећања на владарку, у Рашки и порти манастира Градац се одржава манифестација „Дани краљице Јелене“.

Тајна скривена готово пола века на дну језера Газиводе, коначно је „испливала“ на површину уз помоћ међународног тима подводних археолога и научника. Они су после вишемесечне припреме и претрага, испод површине овог језера на северу Косова код места Брњак, пронашли непроцењиво културно и историјско благо.

Грађевине испод воде на ушћу Оклачког потока у Брњачку реку могле би бити дворци саме Јелене. Као посебна сензација пројекта је могућност да су истраживачи открили место на које су пренете мошти Јелене Анжујске, за којима се деценијама трага. Седамдесетих година прошлог века на овом месту су вршена слична испитивања, тадашњи политичари су донели одлуку да се цео крај са ископинама и оближњим насељима потопе и направи вештачко језеро Газиводе. Вода јетера се у једном периоду године повлачи и тада су се назирале зидине.

Јелена Анжујска
Жена Стефана Уроша Првог, мајка српских светих краљева Драгутина и Милутина, бака светог краља Стефана Дечанског и пра бака цара Душана, Јелена Анжујска од рода краљевског, дошла је у Србију у пролеће 1250. године. Према предању, супруг је дочекао мирисом јоргована, засађеним долином Ибра да је подсећају на француску провансу.

Својевремено једна од најпросвећенијих личности, говорила је неколико језика, била велика ктиторка и добротворка. Замонашила се 1280. године у цркви Светог Николе у Скадру, преминула 1314. у Брњаку, сахрањена у својој задужбини Богородичиној цркви у Градцу. Прва српка краљица и једина жена римокатолкиња, која је канонизована за православну светицу. Супруга је наџивела готово четири деценије, које је провела у својим дворима у Брњаку.

Према садашњим називима, земља Краљице Јелене Анжујске је обухватала источну и део западне Херцеговине, део Хрватске, читаву Црну Гору, део Албаније, део Рашке (Србија), и део Косова. Значајнији градови у земљи краљице Јелене су били: Котор, Бар, Улцињ, Скадар, Требиње, Плав, Гусиње, Брсково, Дријево, Свети Срђ, Дриваст, Дањ и Сард.

Иако је управљала свим овим градовима Јелена Анжујска је остала да живи на Косову.

Сведочанство о томе како је живела и владала српска владарка Јелена Анжујска која проглашена светицом, садржаће делове играног и документарног филма, који се већ снима у току истраживања.

Трејлер за филм који се последњих дана налази на Јутјубу само голица машту, али и уверава да је у питању пројекат високог квалитета, врхунске продукције и са озбиљном стручном подршком.

Извор и фото: https://dijaspora.tv/jelena-anzujska-i-njen-dvor-u-gazivodama/

https://raskaturizam.rs/destination/raska/?destination-content=2518

Na dnu jezera Gazivode otkriven dvor srpske kraljice Jelene Anžujske