ВИСОКИ ДЕЧАНИ НАЈОЧУВАНИЈИ САКРАЛНИ СРЕДЊОВЕКОВНИ СПОМЕНИК

Чувар православља и српске историје

 

Испод планинског масива Проклетија у клисури под обронцима Стреочке планине на десној обали Дечанске Бистрице два километра југозападно од Пећи налази се Високи Дечани. Један од највреднијих и најлепших српских манастира смештен је на 24 хектара имања, а сама светиња је окружена  кестеновим и боровим шумама. Високи Дечани припадају рашко-призренској епархији СПЦ и од 2004. налази се на Унесковој (UNESCO) листи светске културне баштине. Име Високи Дечани, манастир је добио по неуобичајено грандиозним пропорцијама које нису нарушиле складност и грациозност грађевине,  која представља највећи и најочуванији српски сакрални средњовековни споменик.

 

У оснивачкој повељи за цркву Христа Пантократора у Дечанима, коју је објавио краљ Стефан Дечански, место за манастир је лично одабрао и обележио Свети Сава. Ипак, као своју задужбину подижу га краљ Стефана Дечански и његов син цар Стефан Душан Силни. Манастир је посвећен Христу Пантократору и Вазнесењу Господњем, а изградња је трајала од 1327. до 1335. Главни неимар био је католички монах фра Вита из Котора док је

радове надгледао архиепископ Данило II. Уз цркву су изграђене и трпезарија, келије за неколико стотина монаха, одбрамбени зидови, гарнизонска кула, као и болница. Величанствености спољашњег изгледа храма одговарала је унутрашњој лепоти. Све је од тесаног камена, злата и другог скупоценог материјала. Црква је била богато снабдевена црквеним богослужбеним предметима, златним и сребрним сасудима, скупоценим одеждама, украшеним бисерима и драгим камењем, свиленим тканинама. Сам Стефан Дечански је сазидао угаони камен на  цркви и 1330. године издао је ктиторску повељу којом је богато даривао своју задужбину, па  је манастир имао огромно и богато имање. У манастиру се чувају мошти Стефана Дечанског и његове жене Јелене који су канонизовани и проглашени за свеце за које се верује да су заштитници манастира.  Кнез Александар Карађорђевић даривао је 1849. године ћивот за мошти светог краља Стефана Дечанког. Мошти су последњи пут пресвучене 1964. у одећу коју је сашио тадашњи епископ, а потоњи патријарх српски Павле. Око манастира већ вековима се плету бројне легенде, посебно око покушаја Турака да ову православну светињу претворе у џамију. Легенда каже да се током обреда земља затресала, а глава са фигуре лава чувара са јужне стране прозора се откинула и на месту убила турског верског старешину који је водио обред. У цркви је избио пожар, а истовремено цео крај је захватило незапамћено невреме које је толико уплашило турску војску да им више никад није пало на памет да покушају да оскрнаве светињу.

 

У срцу манстирског комплекса налази се велелепни храм посвећен Вазнесењу Господњем  саграђена у рашком стилу. Црква је дуга више од 36 метара, широка 24 метра, а висина куполе досеже до 29 метара. У литургијском смислу црква је подељена на олтарски простор, наос, и припрату храма. Наос заузима три средња брода подужног дела цркве. Параклиси су од наоса одвојени високим парапетним плочама, јужни је посвећен светом Николају, а северни светом Димитрију.  На западној страни је тробродна припрата у којој се некада налазила крстионица. Олтарски простор је троделан, у средини је главни олтар са Часном трпезом. Величанствено осликана купола ослања се на четири колосална стуба. Фасадни део манастира обложен је тесаним мермерним плочама у љубичастој, сивој и жућкастој боји. Врхови прочеља украшени су скулптурама лавова и грифона који су распоређени и око прозора и кровног венца.

Ипак, најлепши део су средњовековне фреске готово у потпуности очуване  после више од шесто година захваљујући невероватној техници средњовековних уметника. Дечански живопис је највећа очувана галерија српског средњевековног сликарства и ризница православне иконографије. Састоји се од преко 1.000  сцена разврстаних у више од 20 циклуса и неколико хиљада појединачних фигура. Над главним порталом налази се Христ Пантократор на престолу, између два анђела окружена зодијачким знацима и са два лава чувара на врховима бочних стубова. На јужном порталу је Кршење Христово, испод кога се налази запис о градњи храма. На северном порталу налази се представа разлисталог крста. Оба западна портала заштићена су фигурама лавова и грифона, исто као и наос. Кроз богате фреске у овом манастиру записано је све од стварања света до Христовог живота, смрти и васкрсења, апостола, представљена је лоза Немањића, једном речју енциклопедија хришћанства и српске историје до 14. века. Живописање Високих Дечана трајало је 15 година, а боја фресака је сачувала свој интензитет упркос прохујалим вековима, па од њихове лепоте посматрачу и данас застаје дах. У цркви се налази и оригинални иконостас из 14. века украшен прелепим иконама изузетне уметничке вредности. Поред бројних златних и сребрних предмета најфиније израде и намене у манастиру се чува и збирка од 95 кандила и 22 стојећа крста окована сребром и златом, те украшени полудрагим и драгим камењем. Ипак, највреднија је колекција рукописних књига која потиче из 14. века и које су по значају и богатству  одмах иза хиландарске. Сачувано је 160 рукописних и 17 старих штампаних књига. У манастиру се чува први кивот Светог Стефана Дечанског из 1343. који представља најдрагоценије дело српског средњовековног дубореза. Поред овог чувају се још два дуборезана и позлаћена кивота из прве половине 19. века. Ипак, највећа вредност овог манастира нису ни злато, ни сребро, ни  иконе, већ оно што овај манастир представља у духовном бићу српског народа сада и заувек.