Image Alt

Јелисавета Ержика Бешењи сама свој шеф у етно кући Мали Бодрог

Јелисавета Ержика Бешењи сама свој шеф у етно кући Мали Бодрог

Иако се нико у њеној породици није бавио туризмом, Јелисавета Ержика Бешењи и кућа Мали Бодрог постали су заштитни знак Моноштора * Као посебну понуду истиче могућност ноћења у Малом Бодрогу, у старинским креветима и намештају који је више од сто година

Власница етно куће Мали Бодрог Јелисавета Ержика Бешењи (рођена Анталовић), по занимању правни техничар, данас је највероватније један од последњих чувара аутентичне архитектуре Горњег Подунавља. Јелисаветини родитељи, Катица и Јосип, купили су кућу, за коју се процењује да је стара више од 150 година, јер им је недостајао простор за обраду земље (како Моношторци кажу за баште). Кућа је била у другој улици, али су им баште биле једна до друге, и то је одлучило да Анталовићи из Шпољицина купе кућу покривену трском и земљаним подом.
Јелисавету, или како сви у селу, па и гости, зову Ержика, дошао је сан оца Јосипа да обнови кућу. Њену идеју подржао је Дејвид Рајдер из Светског фонда за дивље животиње.
„Давид је био особа која је само појачала моју жељу да се бавим етно туризмом“, каже Ержика.
Иако се у њеној породици до тада нико није бавио туризмом, Ержика и кућа Малог Бодрога постали су заштитни знак Моноштора. На питање да ли није касно да се човек са четрдесет година бави туризмом без посебне стручне спреме, каже да му је љубав према наслеђеном старом манастирском дому и жеља да га сачува одредила његов живот и посао. пут.

Без развоја нема напретка

Иако почетник у послу, Ержика је врло брзо закључио да сама кућа, ма колико због старости и оригиналности била атрактивна, није довољна да би се могло пословати на економским принципима. Зато је одлучила да посетиоцима понуди нешто више.
»На крају куће направио сам салу са двадесетак места, са отвореним камином, где гости могу да уживају окружени старим намештајем и предметима. Међутим, како се посао развија и не трпи стајање, убрзо сам схватио да је и та сала недовољна за захтеве савременог туризма, па сам пре пет година у дворишту саградио још једну салу која може да прими до 70 гостију. добијена на тендеру Града Сомбира. Надам се да сам заокружио своју туристичку понуду, јер је то капацитет који одговара једном аутобусу гостију“, каже Ержика.
Наравно, истиче да све то прати и адекватна понуда јела и пића. На питање шта истиче, односно шта јој је водиља у овом делу посла, одговара да је муштерија увек у праву и да се увек труди да испуни његове захтеве, али да њена основна понуда у погледу хране и пића и даље зависи на домаћим јелима: рибља чорба, дивљач, недељни ручак… и домаћи колачи, као и домаћа вина, сокови и ракије. Истиче значај и утицај своје прабаке (татине мајке) на њен живот и садашња знања, а истиче важност упознавања како старијих генерација туриста тако и оних млађих са традиционалним начином живота, традиционалним вредностима које каже да данас несумњиво нестају. Као посебну понуду истиче могућност ноћења у Малом Бодрогу, у старинским креветима и намештају старим више од сто година. Каже да се у посебном амбијенту собе старе можда два века посебно лепо спава.
На питање о структури гостију који посећују њен објекат и користе њене услуге, она каже да је веома разнолика, од дечјих екскурзија до пензионерских, од издавања сале за разне прославе до организовања семинара, предавања и састанака. С поносом помиње земље из свог непосредног окружења, од Европе до Америке, у које јој долазе туристи. Каже и да се приликом понуде увек води идејом да угоди сваком госту, а све у складу са његовом финансијском моћи.

Сама себи шеф

Одговарајући на питање кроз који организациони облик Мали Бодрог пословно функционише, он одговара да је за сада пољопривредно газдинство. Кроз осмех каже „Ја сам и директор и запослени“. Пошто не може да се ослони на помоћ свог супруга који је погинуо и деце која су отишла у иностранство, принуђена је да сама организује све послове, наравно, ако је потребно, ангажује друге људе (кувар, послугу) када је број гостију већи. . Такође не заборавља да помене и захвали се Удружењу грађана Подунав, које јој је од велике помоћи од оснивања до данас. Слушајући Ержику, могло би се закључити да Мали Бодрог безбедно и без проблема плови пословним водама, каже да није баш тако. Он сматра да садашња посета Малом Бодрогу није довољна да би се могли планирати развојни програми и да би држава на разне начине требало да помогне очувању оваквих објеката који су заправо споменици културе и чувари традиционалних вредности. Земљани подови, зидови, сводови, покривач од трске захтевају често одржавање, а све је мање вештих људи који то раде. Друго, сви ови радови су изузетно скупи. Из свега реченог јасно је да Мали Бодрог и Ержика за сада успевају, на шта она на крају каже да одустајање није њен избор.
Жељко Шеремешић.

Извор: https://www.hrvatskarijec.rs/vijest/A36112/Etno-kuca-Mali-Bodrog/

Фото: https://www.facebook.com/profile.php?id=100054497617962&sk=photos&locale=sr_RS

 

 

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit sed.

Follow us on
en_USEnglish