Туристи све више бирају сеоски туризам, некада 2 до 3 дана сада цела недеља у просеку!

У првих шест месеци ове године број ноћења у сеоским домаћинствима у Србији порастао је за 21,8 % у поређењу са истим периодом 2022, а само посете страних туриста повећане су за више од 32,6%, показују подаци Министарства за туризам и омладину.

Како у том министарству кажу за Инфостуд – закључно са јуном 2023, у бази е-туриста, регистровано је 758 сеоских туристичких домаћинстава, која располажу са нешто више од 2.400 смештајних јединица.

„Док су многе друге туристичке услуге ,,трпеле’’ озбиљне последице услед настале пандемије, рурални туризам се “наметнуо” туристима, поготово нашим људима, што је утицало да доживи прави препород. Просечна дужина боравка са дотадашња 2,5 дана, порасла је током пандемије на целонедељне, а било је и резервација смештаја на 30 дана“, одговарају у ресорном министарству уз напомену да тражња континуирано расте и након пандемије.

Код нас човек заборави на све проблеме

Поред већ популарних дестинација као што су Златибор, Копаоник или Тара, пандемија је допринела откривању неких нових, до тада слабо посећених места широм Србије, па и у неразвијеним, маргинализованим срединама.

„“Свакако су напопуларнији локалитети поред река или језера, који у понуди имају активни одмор у природи. Сеоске дестинације су и данас, након пандемије, у самом врху, када говоримо са аспекта атрактивности захваљујући још увек „нетакнутој” природној средини, традиционалном начину живота, култури и обичајима па је готово је извесно да ће се сеоски туризам и даље кретати узлазном линијом“, сматрају у Министарству туризма и омладине.

Зорица Радојковић, власница шумадијског домаћинства Лозањска тераса потврђује за Инфостуд да је сеоски туризам и одмор у природи све примамљивијидомаћим туристима, нарочито из великих градских средина.

„Наши гости углавном воле да кажу да код нас човек заборави на све проблеме. И то не чуди, јер се будите и лежете уз најчистији ваздух који праве шуме Сувобора. Гости воле природу, животиње, квалитетну домаћу храну, бег од градске буке и то их доводи до нас“, каже Зорица, која је након деценије проведене у Београду одлучила да на сеоском имању, заједно са породицом, започне садашњи бизнис.

„По занимању сам дипломирани економиста у туризму, тако да ми је ово струка. Била сам туристички водич, имала прилику да путујем, па сам тако 2015. коначно одлучила да се вратим кући и почела да се бавим сеоским туризмом. Наши капацитети нису велики, али имамо и пољопривредно домаћинство па нам гости долазе како би на неколико дана живели правим сеоским животом, а уједно се и одморили“, каже Зорица.

Онај ко се бави туризмом, ретко мења делатност

Владимир Ивановић, власник сајта село.рс на којем је могуће пронаћи адекватан смештај у сеоским домаћинствима каже за Инфостуд да је туризам посао од кога се може лепо живети, али и да је у питању бизнис на дуге стазе.

„Скоро да нема примера да се неко ко се бави туризмом окреће другим делатностима, док неки предузетници одлучују да пређу и улажу у туризам. Суштина је да нема брзе и лаке зараде као у трговини или неким другим делатностима, али је то сигуран посао са стабилним приходима, ако сте му посвећени и спремни да ослушкујете потребе туриста. Тренутно су све популарнији објекти који поред квалитетног и комфорног смештаја и домаће хране нуде садржаје попут базена, различитих игралишта, школе јахања, зоо вртова“, каже Владимир.

Пословање и правила у овој области регулише Закон о туризму, односно Правилник о категоризацији објеката у којем се јасно дефинишу стандарди и услови који се морају испунити уколико сеоско домаћинство жели легално да се бави овим послом и буде у регистру надлежног министарства.

„Поред сеоских туристичких домаћинстава, услуге смештаја се нуде и у објектима домаће радиности (куће, апартмани и собе), преноћиштима, конацима, камповима, као и етно селима и етно парковима. У винским крајевима често се преплићу сеоска домаћинства и подруми вина“, објашњавају у Министарству туризма, док Владимир Ивановић истиче иразлику између сеоских туристичких домаћинстава и објеката домаће радиности: „Најважнија је разлика та што у домаћинству може да се служи и храна, док објекти домаће радиности нуде искључиво издавање смештаја“.

Подсећа да држава нуди подстицајна средства онима који се већ баве сеоским туризмом или то тек желе да учине, односно да постоје како повољни кредити, тако и бесповратна давања кроз европске ИПАРД пројекте.

Извор: Н1