Више лепоте природе на мањем простору нема надалеко, записао је давно један туриста опчињен бајинобаштанским крајем. Где се чаробна планина Тара наслања на лепотицу Дрину, боје и мириси освајају, а поглед с видиковаца ужива.

– Ја овако замишљам рај – рече Еткин Кларк, директор Европске фондације за заштиту природе и националних паркова, приликом боравка у Националном парку „Тара”.

Уистину, мирна варош Бајина Башта покрај Дрине и државне границе има околину за незаборав. Чисте реке и импресивни кањон, јединствену Кућицу на Дрини, атрактивна језера Перућац и Заовине, непрегледне четинарске шуме и привлачне ливаде, национални парк с највише медведа и Панчићевом омориком, прастари манастир Рачу, најкраћу реку звану Година, најпосећенију регату, чак и једну – вампирову воденицу. Довољно да у овом крају одмор буде разноврстан и да се овде успори темпо урбане свакодневице.

Фото: https://taradrina.com/turisticka-ponuda/kucica-na-drini/#

Никад више туриста

Зато последњих година све више туриста борави у бајинобаштанском крају. Многи откривају њима непознате домаће лепоте.

Подручје Бајине Баште може се подичити изванредним условима за туризам: планина Тара, река Дрина и два језера идеална су за летњи одмор, употпуњени другим природним и културним атракцијама. Гости могу уживати у многобројним активностима: од вожњи чамцима и бродовима до планинарења, пливања, лова, риболова. Уз традиционално српско гостопримство, домаћу храну и разноврсне смештајне капацитете: од хотела и луксузних апартманских насеља уз Дрину до вила с базенима, викендица и брвнара на планини.

Прилично је незахвално у тако богатој понуди издвојити оно што треба обавезно видети. А то су, свакако, чувени видиковци у Националном парку „Тара”, средњовековни манастир Рача, река Врело дуга 365 метара у подножју планине Таре, језера Перућац и Заовине, остаци средњовековног замка Солотник, природни резерват Црвени поток, стећци Мраморје који су на Унесковој листи заштићене културне баштине, наравно и атрактивна Кућица на Дрини код улаза у Бајину Башту. Река Дрина даје овде целим својим током дивна места за одмор, уживање и риболов.

За препоруку је вожње бродом по језеру Перућац, кроз кањон Дрине, за које туристи показују све веће интересовање. Овуда плови туристички брод „Гризли”, и то све до ћуприје у Вишеграду, између два национална парка (НП „Тара” у Србији и НП „Дрина” у Републици Српској), уз повратак у Перућац. На тој пловидби дугој 52 километра ужива се у лепоти природе, стаништима ретких биљних и животињских врста, ушћу реке Жепе у Дрину, најужем делу окомитог кањона.

Трагом медведа

На планини Тари веома атрактиван програм је посматрање медведа, који организује Национални парк „Тара”. Од четири хранилишта медведа овде су два доступна за туристе. Почиње тако што, након мултимедијалне презентације о Националном парку „Тара” и програму мониторинга мрког медведа, чувари природе НП „Тара” теренским возилима туристе возе дубоко у шуму. По изласку из возила пешачи се неколико стотина метара до чеке где се у потпуном миру чека појављивање медведа.

А коме је до „вампир туризма”, има га у бајинобаштанском селу Зарожју. Ту још увек постоји воденица најчувенијег српског вампира Саве Савановића. Он је јунак Глишићеве приповетке која чува народно веровање да је у давним временима овом мрачном гудуром код извора реке Рогачице вампировао опасни Сава. Прастару воденицу, некад зарушену, протеклих година су обновили. До Зарожја се стиже путем од Бајине Баште према Ваљеву.

​

Рача центар духовности

Манастир Рача из 13. века (удаљен шест километара од Бајине Баште), задужбина је краља Драгутина Немањића и најзначајнији културно-историјски споменик у овом делу Србије.

Био је центар духовности, у њему је постојала чувена Рачанска преписивачка школа. За време Другог светског рата овде је сачувано Мирослављево јеванђеље. А у овом манастиру део свог монашког живота провео је патријарх Павле.

Кућица без комшија

Кућица на Дрини је симбол Подриња, вероватно најчешће фотографисана атракција у Бајиној Башти. Пре пола века група младих Бајинобаштана ју је направила на изолованој стени у реци, као место за одмор и скокове у воду. Али је Дрина при већим водама у више наврата односила ову дрвену кућицу. Но, ентузијасти су је увек изнова (седам пута) обнављали. Временом прочула се и ван наших граница. Године 2012. „Национална географија” јој је посветила један свој број, а 2013. британски „Дејли мејл” сврстао је ову кућицу међу 16 најчуднијих кућа на свету, уз шаљиву опаску „да њени станари немају проблема с комшијама”.

Река звана Година

Овај крај има и најкраћу реку код нас, дугу свега 365 метара. Име јој је Врело (зову је и река Година због једнаког броја њених метара и дана у години), а својим кратким током тече кроз насеље Перућац. Извире у шумици подно Таре и у Дрину се улива импресивним водопадом, поред кога ради ресторан с терасом. Извор: Политикин МАГАЗИН