ДЕЛИБЛАТО: На крај села, у улици Бориса Кидрича 12 у Делиблату, налази се етно–кутак и кућа од цигле, са живином и јарићима у дворишту, базенима, смештајем, шанком, лежаљкама, миром, свежином и липама које су се посебно намирисале за наш недавни долазак.
„Делиблатска чарда”, дашак домаћинске атмосфере окићене жутим каро завесицама и мирисима гулаша као цара гастро понуде…

– Када сам 2018. године кренуо ово да радим, стално су ме питали где сам нашао баш то, и још и на крај села. Па кад је дошао један аутобус, па други, онда су ми рекли да имам среће, али није тако, није било тешко препознати потенцијал који ово село има – тврди власник и наш домаћин Петар Стаменовић.

– Долазе људи да уживају у природи и ми се трудимо да наши гости што боље упознају место где су дошли. Нарочито док је била корона, Београђани су схватили да имају једно такво благо близу, а ми смо се томе прилагодили и ту смо да понудимо оно што имамо.

Подаци о броју ноћења јасно говоре – 2022. године било их је 200, наредне године 830, а за текућу овде већ имају реализованих око 300 ноћења и то само преко једне агенције.

– Квалитетна понуда је кључ успеха – тврди Стаменовић, иначе и менаџер Кластера „Делиблатска пешчара”, набрајајући излете које нуде посетиоцима како би им долазак у Делиблато, баш као и нама, остао у лепом сећању и жудњи да га поново обиђу.

– Оно што нико нема, а ми имамо, то су два специјална резервата природе прве категорије, Краљевац и Делиблатска пешчара, имамо гастрономску понуду која је карактеристична за ово поднебље и нације које ту живе, тако да се трудимо и да приближимо наше културно-историјско наслеђе. Зато не бих мењао Делиблато ни за хиљаду Београда!

Текст: Л. Радловачки

Фото: https://www.facebook.com/deliblatska.carda/photos

Извор: Дневник