Већ 80 година се бави гравирањем стакла, и данас то ради

July 18, 2024

Већ 80 година се бави гравирањем стакла, и данас то ради

ЧАК педесет дезена рађених у златна времена Српске фабрике стакла изгравирао је недавно на равном стаклу један од најчувенијих мајстора тог доба Милан Стефановић из околине Параћина. Широм Србије познат као Лане гравер, дезене је у сећање призвао и за потребе Института за креативно предузетништво оживео без икакве муке.
ЛАНЕ СТАКЛО ШАРА И У 91. ГОДИНИ: Гравер Милан Стефановић, из околине Параћина, још неуморан и посвећен свом занатуФото: З. Рашић То не би било изненађење да није крштенице која каже да за два месеца Лане пуни 91 годину! Без обзира на то што је начео десету деценију живота, овај мајстор свог заната још има прецизну руку и добро око. То је разлог што му стакло никад не пукне када његову нежну површину прислони на цајг.Мајстори овог заната се међусобно добро познају, па се зна да је Лане најстарији зналац “шарања стакла” у Србији, док му је на Балкану, како тврди, “пандан” један колега из Сарајева.

Стваралачку енергију из фабрике, из које је отишао пре више од четири деценије, само је преселио у радионицу код куће. Под његовим цајгом се тако рађају не само потпуно нове чаше и флаше, већ и невероватни предмети попут гравираних огледала, музичких инструмената, сатова, стаклених “слика”….

– Чак и када бих желео да престанем да скоро сваког дана седам за машину, не бих могао то себи до дозволим јер ме посао стално вуче. Јављају ми се и суграђани који желе да уче. Код мене за неколико месеци могу да стекну знање како се гравира ручно, а они потом примењују и компјутерске технологије, којих је све више – прича нам виспрени Стефановић.

Главица, његово родно село тик уз стаклару, изродила је много гравера, али се Стефановићи ипак сматрају перјаницом. Милан је друга генерација. Отац Александар био је сјајан гравер у време између два светска рата. Када га је први пут одвео у фабрику и рекао му да обуче плаву стакларску блузу, имао је само 13 година. Нешто касније, Милан је био ђак прве генерације Граверске школе, а како је имао раскошни таленат, за кратко време покупио је све тајне од старог мајстора Папиша, који је баш њега одабрао да га учи.

– У Стаклари је својевремено у смени било педесетак гравера. Ја сам био сменовођа. Као што су мене учили, тако сам и сам касније обучио десетак генерација пре него што сам рекао збогом фабрици и отишао у пензију. Било је то 1983. Имао сам тада 50 година, а 35 година стажа, па је разумљиво што сам наставио и у пензији да радим оно што најбоље умем. А обучио сам и свог јединца, Небојшу, да гравира иконе на стаклу. Тако је он сад иконописац, трећа граверска генерација Стефановића – прича нам Лане.

За готово 80 година “стаклописања” нема дезена и мотива које Лане није испробао. Има их више од хиљаду. Ипак, срцу су му најпривлачнији природа, ловачки мотиви, цвеће, грожђе, различити музички инструменти, првенствено тамбурица и хармоника. У Поморављу скоро да нема хармоникаша коме наш саговорник није изгравирао име на инструменту. Радио је и српске грбове на различитим предметима, његове креације били су поклони који су се даривали гостима на манифестацијама…

“Открио” зубарске брусилице

КАКО је гравирање занат код ког не сме да се погреши, Стефановић се први досетио да у раду почне да користи зубарске брусилице са дијамантима. Оне су много прецизније, тако да комбинација са његовим алатом увек да одличан резултат. Јер, кад се стакло погрешно засече, исправке нема, па предмет мора да се баци.

Од више десетина хиљада предмета којима је својим мајсторством удахнуо душу, наш саговорник ипак издваја рад за фински брод “Изабела”. Стакло је било површине два квадрата, а највећи изазов било је гравирање за бродску коцкарницу. Била је то поруџбина Удружења ликовних уметника Хрватске које је било посредник у овом послу.

Ни данас нема комада стакла: чаше, флаше, вазе или најобичног равног… који мирне руке Милана Стефановића не могу на цајгу да обраде. Гравирање за њега сада је више хоби него посао, али од стакла не одустаје. Као ни од музике – јер је Лане познат као одличан свирач и певач.

СВОЈЕ најлепше и најнеобичније рукотворине Лане је изложио у посебној галерији изнад гараже. Погледе посетилаца плени карта некадашње СФРЈ, као и мноштво изгравираних атрактивних огледала и других занимљивих предмета.

– У породичној кући сада живим сам, али увече окупим пријатеље, свирамо и певамо. Свирам и у пензионерском клубу, певам у хору. Човек је жив док је активан и док му је дан испуњен, док има планове у глави. А можда су баш тај мој занат и жеља за дружењем тајна моје дуговечности – закључује Лане.

Извор: НОВОСТИ

Фото илустрација: https://kreativnaekonomija.com/wp-content/uploads/2023/08/Katalog-Verre-de-Paracin-FR-1.pdf