Чуда светог Симеона Мироточивог

На данашњи дан 1199. године у Хиландару, умро је Стефан Немања, отац Светог Саве и оснивач династије Немањић која је владала српским земљама више од два века. Он је утемељивач српске државе и највећи ктитор у историји Србије који је за живота подигао 14 цркава и манастира, међу којима и бисер српске сакралне и духовне уметности Студеницу где и данас почивају његове мошти.

Мошти точиле миро
Четири године пре своје смрти 1200. престо је препустио средњем сину Стефану и заједно са супругом Аном замонашио се у цркви светих Петра и Павла у Расу. Последње године свог овоземаљског живота посветио је Богу, заједно са сином Савом обновио је Хиландар на Светој Гори, помагао је бројне хришћанске светиње између осталог и цркву Светог гроба у Јерусалиму. У оквиру Студенице направио је прву школу и прву болницу за српски народ. Своје последње овоземаљске дане провео је са на Светој Гори и према предању у тренутку његове смрти просторију је обасјала божанска светлост. Већ следеће године Светогорски сабор га је канонизовао у свеца, а познат је као свети Симеон Мироточиви јер су његове мошти ‘точиле миро’.
Због његове непоколебљиве вере у Христа, подизања цркава и манастира али и чудотворних мошти за свеца је проглашен само годину дана након смрти што је и тада и сада било неуобичајено. Наиме, према црквеним правилима потребно је да прође барем 20 година од нечије смрти да би се прогласио за свеца.

Илустрација: Лоза светог Симеона Мироточивог у Хиландару/ ФОТО: Инстаграм страница Пријатељи манастира 

Чудотворна лоза и упутство за употребу
Једно од највећих чуда Хиландара је лоза Светог Симеона која је најстарија лоза на свету која рађа пуних 822 године. Предање каже да је осам година након смрти Светог Симеона његов син Сава дошао да пренесе очеве мошти у Рашку како би над њима помирио завађену браћу Стефана и Вукана. Кад су то чули хиландарски монаси неутешно плакали и тад се Свети Симеон јавио у сну игуману Методију и рекао му да је потребно да његове мошти буду пренете на родну груду, али да ће, за утеху, хиландарском братству, из празног гроба његова изнићи лоза, и док она буде рађала, дотле ће и благослов његов на Хиландару да почива. Тако је и било.
Данас то је високо израсла и снажно разграната винова лоза, полегла по својој пергули. Њено стабло долази из зида из празног гроба светог Симеона Мироточивог. Како су испричали хиландарски монаси лоза не тражи никакву посебну негу иако се о њеним чудима проповеда већ више од осам вековима.

Лоза је заштићена металном оградом да је посетиоци не би кидали. Орезује се као и свака лоза и бере с јесени. Традиционално грожђе се бере уочи Крстовдана (26. септембра) да би се на сам празник читала молитва, а грожђе благосиљало. Игуман на крају службе дели свима од ових плодова и ово је једини дан у години када могу сви који су у Хиландару да једу од овог чудотворног грожђа. Већ после празничне трпезе, грожђе се односи на сушење како би се до наредне бербе делило само онима којима је потребно због порода.
Грожђе се суши и пакује а потом дели паровима који желе децу, а не могу да их имају. Иако на први поглед изгледа као и свака друга лоза, ова је другачија не само по грожђу већ и по листовима. Наиме, она има пет врста листова као да је пет сорти лозе никло из једног чокота.

Илустрација: Убрано грожђе свете лозе се освешта и шаље паровима који не могу да имају децу

Сваке године без изузетка лоза богато рађа, а парови који желе децу а не могу да их имају могу затражити од манастира да им грожђе и пошаље. Сваки пакетић садржи три зрна грожђа и комадић лозе који се ставља у пола оке (650 грама) освећене воде од које свако јутро 40 дана супружници пију по једну чашу, на празан стомак. Затим се првобитна количина воде стално надопуњује.
МоСвако јутро и вечери моле се Богу и светом Симеону Мироточивом. Када прође 40 дана супруг поједе једно зрно грожђа, а супруга остала два. После зачећа, током трудноће и дојења детета, супружници су дужни да се одрекну супружничких сношаја и да живе у чистоти.

Током осам векова остала су бројна сведочанства о рођењу деце захваљујући лози светог Симеона која продужава лозу.
Била је покушаја да се лоза светог Симеона ожили и засади на другом месту. Примила се у Србији и Црној Гори, али није имала чудотворност као она са Хиландара. Свакоме ко затражи грожђе које рађа лоза Светог Симеона Хиландарци дају ово грожђе са упутством за употребу. Симеонову лозу Светогорци сматрају једним од своја три највећа чуда и верују да ће наступити крај времена када она буде увенула.

Илустрација: Свети Симеон Мироточиви велики српски државник и светитељ/ ФОТО: Facebook страница Пријатељи манастира Хиландара

 

Молитва Светом Симеону Мироточивом
Ти који си браћу своју учио покорности а синове своје слози. И спознао колико је тешко и крв рођену обуздати, и вољу за осветом изгонити, и страст за владањем оплеменити. Ти који знаш страшну чежњу човекову за безакоњем и тајну склупчаног зла у срцу његовом, Погледај на нас, децу своју, сатерану у време најгоре: црни вихори бесне у нама и око нас. Воде су отроване, и тло земаљско, и ваздух који дишемо, Али и душе су нам отроване, Свети, безверјем и безнађем, и срца, одсуством љубави и самилости, отровним језиком отровне лажи бљујемо, Па све што засадимо вене. Сахну нам вртови и кладенци, шуме и потоци, усклици и смех. Помози нам, Мироточиви, у страшном часу овом као што си увек, са Сином својим, Савом, долазио нам у помоћ, кроз осам векова. Молимо ти се Свети Родоначелниче, да и данас као некада, измириш браћу Србе, да се измире вође Рашке и Зете, да тобом засија светлост божанског мира и љубави. Упути нас како да ходимо, и куда, па да Светлост Господњу, у себи ипак угледамо, макар у највећој даљини, иза таме ове. Свети Симеоне, помози, молимо Ти се. Мироточиви, спаси нас.

Извор: Етно Србија

ФОТО: Printscreen Youtube/ Телевизија Храм