Огњена Марија – ово данас никако не треба радити

Празник свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија слави се 30. јула по грегоријанском, односно 17. јула по јулијанском календару. У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и Светог Пантелејмона, те попут своје браће спада у огњевите свеце. Славе је сви који су имали штете од грома и олује, а народна изрека каже: „Ко слави Огњену Марију, сигуран је у летину.“
Обележава се и као крсна слава, па иако није означена црвеним словом у црквеном календару тај дан не ваља радити – не копа се, не шије, не прере… што се посебно односи на жене, јер се сматра да ниједан посао тог дана не може донети срећу.

Рођена у јужној Анадолији
Света Марина рођена је крајем трећег века, током владавине цара Диоклецијана у јужној Анадолији у Антиохији. Била је јединица незнабожачких родитеља, па је Бога спознала доста касно тек са 12 година кад се крстила. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше да се никад неће удавати, и да ће душом пострадати за Христа. Када је за ово сазнао њен отац одрекао се ћерке због вере њене и истерао је из куће. Иако млада Марина се свим срцем предала Богу и четири године је ходила и ширила Христову веру међу људима. Када је за то сазнао царски намесник Олимврије наредио је да ухапсе Марину и доведу је пред њега како би је научио памети.
Легенда каже да пред царског намесника иступила прелепа девојка и да он очаран њеном лепотом решио да је ожени, али она није пристала. То је Олимврија разљутио, па је наредио да се поклони идолима што је она одбила речима: “Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо. Не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему”. Црква бележи у својим списима да је бесни царски намесник ставио Марину на љуте муке, па је сву рањену и крваву бацио у тамницу уверен да ће сломити њену веру у Господа. Међутим у тамници се десило чудо.

Чудо у тамници
Сва крвава и у тешким мукама Марина се молила Богу. Прво се јавио ђаво у виду страшне змије, али када се она прекрстила змија је пукла и нестала. Тада је тамницу обасјала светлост небеска. Зидови нестадоше, као и кров тамнице, а испред Марине се створио блистав и велики крст на чијем врху је била бела голубица. Птица се обратила скрушеној девојци људским гласом и рекла јој:“ Радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља.” И Марина би исцељена силом Божјом од свих рана и болова, написао је у житију о светој Марини свети владика Николај Велимировић у свом „Охридском прологу“.
Међутим, то није био крај њеним мукама. Безумни судија наставио је да је мучи и наредног дана огњем и водом. Али, она све претрпи без јаука и кукања, као да је у туђем телу. Када је схватио да ни тако не може да сломи њену веру у Господа, бездушни Олимврије нареди да је посеку мачем. Пред саму смрт јави јој се Господ Исус с анђелима и она дочека смрт са осмехом на уснама. Имала је тада само 16 година.
У црквеним списима и данас пише :“Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи.“ Страховите муке кроз које је прошла великомученица Марина, Николај је описао стиховима:

„Буди близу мене, снаго мученика,
Да поднесем муке без страха и крика…”

Чудотворне мошти
На икони се представља у обичном оделу са крстом и миртином гранчицом у руци. Њене мошти су, како се верује већ вековима, чудотворне и исцелитељске, па су одувек поштоване не само међу хришћанима већ и међу муслиманским живљем. Наиме, на планини Ланга изнад албанске стране Охридског језера, налази се манастир Свете Марине који чува део њених чудотворних мошти. Многобројна чудесна исцељења догађала су се и догађају у овом манастиру, о чему постоје многа сведочења. И Турци имају велико према овој светињи, па никад нису дарнули ни у светињу, нити у имовину овог манастира. Историја бележи да је чак једно време Турчин био тутор овог манастира.
Према народном веровању, Огњена Марина пали и кажњава огњем, а грмљавина на овај свети празник је лош знак. То може да значи да је пред нама тешка и сушна година, а старији тврде да су овакве ситуације указивале на болест и сиромаштво. На срећу, ове године 30. јула није било ни грмљавине, ни непогода само жарко летње сунце како и треба да буде у ово доба године.

Извор: Етно Србија

FOTO: Printscreen Youtube