Миљков манастир врата раја и место чуда и исцељења

На пропланку недалеко од ушћа реке Доња Ресава у Велику Мораву у атару села Гложане на 7 километара од Свијанца налази се Миљков манастир. Припада Браничевској епархији СПЦ, а посвећен је Ваведењу пресвете Богородице што и пише на улазу у саму светињу, па се многи који долазе први пут збуне јер је у народу познат као Миљков манастир.

У овој светињи је као искушеник боравио отац Тадеј, али и руски емигранти монаси са којима је био и Јован Максимовић, касније познат као Свети Јован Шангајски. Заједно са још 7 манастира: Томић, Јаковић, Радошин, Ивковић, Добреш, Девесиње и Златенац чини део део целине коју многи називају и „Ресавска Света гора“.

Илустрација: Манастир је током историје више пута рушен и поново обнављан

Помиње се у Лазаревој повељи

Не зна се ко је тачно и када подигао ову светињу коју под именом Буковица (зато што је био окружен буковом шумом) помиње Кнез Лазар у својој повељи из 1374. године. Након пораза у Косовском боју Турци су срушили манастир до темеља, али га је из пепела подигао деспот Стефан Лазаревић.

Светиња је поново била на удару Турака, а 1787. године је обновио трговац из Гложана Миљко Томић по коме манастир носи данашње име. Занимљиво је да је за обнову овог манастира заслужан још један Миљко, лаповски свештеник поп-Миљко Ристић. Он је у светињу дошао пред Први српски устанак и замонашио под именом јеромонах Мелентије (Ристић). Свој овоземаљски живот посветио је обнови манастира, а искористио је блиске везе са Карађорђем да добије средства за обнову светиње. О томе сведочи натпис на звону које је припадало манастиру, а на коме пише: „Ливено за владе Врховног Вожда народа српског Георгија Петровича“.

Како је остало записано у манастирским списима ово звоно је касније однето у Крагујевац и прво је зазвонило у ослобођеној Србији.

Након слома Првог српског устанка Турци су 1813. поново спалили манастир Миљков, али га је обновио игуман хаџи Пантелејмон 1856. када су подигнута и два конака – један прилогом становника Свилајнца, а други захваљујући мештанима Лапова. Игуман хаџи-Пантелејмон је сахрањен с јужне стране манастирског храма.

Илустрација: Манастирска црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богоридице

 

Ваведење Пресвете Богородице

Црква манастира Миљков посвећена Ваведењу Пресвете Богородице је једнобродана грађевина са крстом у основи. Дужине је 13, а ширине 6,5 метара, док је висина зидова око 2,8 метара. Грађена је од необрађеног камена, малтерисана споља и изнутра са по три уска прозора са јужне и једним прозором и вратима са северне стране. Висина храма са кровом и звоником пренашује 10 метара. На поду су мермерне плоче, а кров је покривен бакарним лимом. Храм је унутра подељен на олтар, брод храма (наос) и припрату.

Иконостас величине 3 пута 2,15 метара је израђен од ораховог дрвета по нацрту монаха Наума. У њему су само четири иконе: Господ Христос, Света Богородица, на северним дверима Свети архангел Михаило, а на јужним – Свети архиђакон Стефан. Рађене су у византијском стилу са масним бојама и нешто позлате.

Унутрашњост храма је комплетно живописана, а обухваћено је више од 200 светитељских ликова, као и скоро сви ликови Срба светитеља.

Илустрација: У манастиру се чува копија чудотворне иконе Мајке Божје Ахтирске

Чудотворна икона

Као највећа вредност овог манастира чува се једна од 7 копија иконе Мајке Божје Ахтирске, док је осталих шест у Русији. Како је једном приликом испричала монахиња Михила из овог манастира ова икона, чијим чудима је и сама сведочила, има врло необичну историју.

-Икона потиче и села Ахтирка у коме је као свештеник служио отац Василије Данилов. Негде око 1735. она се пројавила на чудестан начин. Како је остало забележено свештеник је хтео да среди порту, да покоси траву и у једном ћошку је видео чудну ватру. Знатижељан као и сваки човек он је богобојажљиво пришао да види шта се догађа. Угледао је икону Мајке Божје из које пламса необична ватра. И као да га је нека сила грунула он је пао на колена пред иконом и у даху испричао све молитве које је знао. Пригрлио је икону и понео кући. У току ноћи Мајка Божја му се јавила у сну и рекла: „Узми воду па оми моју икону, сакупи ту воду и дај својој болесној ћерки да оздрави“. Свештеник је ујутру урадио као му је речено и до мрака Мајка Божја је излечила његову ћерку – испричала је мати Михила.

Осим по бројним чудотворним исцељењима ова икона је посебна и по једном детаљу.
-Она је јединствени пример да на икони Мајке Божје уместо Богомладенца стоји распети Христ. Ја сам слободна да кажем да баш тај детаљ даје посебну чудотворност овој икони. И то брзо решавање проблема, она је наша миљковачка брзопомочница. Не могу да набројим колико је људи оздравило након што су се помолили пред овом иконом – додала је мати.

У храму се од 2009. чувају и делићи моштију Светог Јована Шангајскога који је једно време боравио у овом храму, а који су стигли из Сан Франциска где се светитиљ упокоји.

Извор: Агробизнис магазин