Када је право време за крштење детета и ко не сме да буде кум

Рођење детета доноси неизмерну радост, али и бројне недоумице у хришћанским породицама. Међу најважнијим питањима са којима се родитељи сусрећу свакако јесте: Када је право време за крштење детета и шта овај чин суштински представља у православљу?

Шта православље каже о Светој тајни крштења?
У православном хришћанству, крштење није само обичан традицијски чин, лепа породична успомена ни обичан „свечани обред“. Крштење је духовно рођење човека и темељ без којег нема уласка у црквену заједницу, чин када се човек се ослобађа прародитељског греха и сједињује се са Христом. Дете добија свог анђела чувара који га штити и води кроз живот. Човек стиче право да приступа Светом причешћу, што представља срж православног живота. Занимљиво је да се деца не крштавају по сопственој свесној вери пошто су мали да је исповеде већ по вери својих родитеља и кума.

Када је најбоље крстити дете?
У православној пракси не постоји строги „законски“ рок, али се кроз традицију и црквена правила најчешће издвајају два периода.

Четрдесети дан по рођењу: По узору на Стару завет и на Христово уношење у храм, многи родитељи бирају 40. дан. Такође, према црквеном правилу, мајка се након навршених 40 дана од порођаја разрешава такозване молитвене нечистоће, те може равноправно са дететом да присуствује Светој тајни и да се причести.

Било које доба детињства: Уколико здравствене прилике или друге околности то не дозволе раније, дете се може крстити било када. Црква увек наглашава: што пре детету обезбедимо духовну заштиту и анђела чувара, то боље. У хитним и нужним случајевима ако је беба болесна, дете се може крстити и одмах по рођењу.

Поуке патријарха Павла о крштењу и избору кума
Патријарх Павле оставио је дубок траг својим једноставним, али мудрим речима које су директно задирале у суштину хришћанског живота. Када је реч о крштењу, патријарх је често наглашавао важност одговорности и духовне чистоте, посебно се осврћући на улогу кума. По речима патријарха Павла, кум није само сведок на венчању или украс на крштењу, већ духовни родитељ детета: Кумство није само симболично или церемонијално; то је духовна веза која обавезује, чува и прожима љубављу. Кум је гарант вере онога који се крштава и онај који преузима одговорност да тог малишана усмерава на путу хришћанског живота.

Илустрација: Покојни патријарх Павле је више пута говорио колико је кумство важно

Патријарх је упозоравао да се кумови не бирају по формалним, модерним или материјалним критеријумима ко је „важнији“ или „имућнији“, већ према вери, моралу и спремности те особе да заиста буде ослонац детету. Говорио је да они родитељи који о куму не размишљају на овај духовни начин, заправо не мисле ни о духовној добробити сопствене деце.

Више пута је говорио о озбиљности кумства. Његов став био је јасан. Кум не сме бити било ко, већ „особа од поверења, чистог живота и зрелог доба“. Посебно је истицао важност избора кума у случају некрштене деце, наглашавајући: „Ко не жели спасење свом детету, како може учествовати у спасењу туђег?“

Крштење је тек почетак
Многи родитељи брину о организацији, избору ресторана, хаљиница и поклона, заборављајући суштину. Сама припрема детета није потребна јер оно прима благодат по вери кума, али се од родитеља очекује да постом и молитвом припреме себе, те да на дан крштења приступе Светом причешћу. Најважније од свега јесте схватање да крштење није „завршен посао“, већ почетак хришћанског живота. Вођење детета у цркву суботом и недељом, причешћивање и одгајање у духу љубави и праштања јесу прави наставак онога што је започето пред светом купељи.

Извор: https://mame.rs/mame-i-tate/sveta-tajna-krstenja-kada-krstiti-dete-i-sta-je-patrijarh-pavle-govorio-o-ovom-cinu/