Време је за коприву најбољи лек из природе

Коприва (лат.urtica dioica) је самоникла, вишегодишња зељаста биљка у народу позната и као жара или пасја купина. Расте на запуштеним и обраслим теренима и многи је данас сматрају коров, па се труде да је искорене.
Али, наши преци користили су је вековима као храну и лековиту биљку за многе болести. Препознатљива је по зеленим срцоликим листовима прекривенима ситним длачицама које жаре (отуда и назив жара). Лековити су сви њени делови – лишће, цвет, стабљика и семе.
Први писани трагови о употребе ове биљке потичу још из првог века, када је коришћена као лек против прехладе и опште слабости, те као снажно средство за детоксикацију организма. Коприва се употребљавала као изврстан диуретик и лаксатив, као средство за лечење отеклина, неправилне менструације, крварења, упале плућа, болести слезене, гангренозних рана, за лечење камена и песка у бубрезима и мокраћним каналима, кожних инфекција, болова у зглобовима, гихта, ишијаса… Коприву одавнина користе и Руси за јачање циркулације и убажавање реуматских тегоба, па се у њиховим чувеним бањама користе метлице од коприве којима се удара по телу. Руси коприву традиционално користе и за лечење болести јетре и жучи. Због велике концентрације гвожђа незаменљива је у лечењу анемије.
Коприва се користи и у текстилној индустрији, јер садржи влакна која су врло слична онима из конопље и лана. Домаћице су је користиле за чишћење и прање стакла, огледала и посуђа које би изрибале копривом, испрале водом и обрисале чистом крпом.

Илустрација: Коприва је изузетно здрава а може да се користи као вариво

ХРАНЉИВОСТ КОПРИВЕ
Коприва се вековима користила и као храна. У зељастој биљци крију се многи драгоцени витамини Ц, А, К, Б2. Садржи беланчевине, масти, флавоноиде, танин, клорофил, каротен, лецитин, фитостерол, ацетилхолин те пантотенску, мрављу, сирћетну и силицијску киселину. Уколико се бере млада коприва с пролећа може се користити цела биљка заједно са кореном, док се код оне „старије“ беру само прва три листа с врха.
Коприва је изузетно богата магнезијумом, па је одлично средство за ублажавање болова и грчева у мишићима, менструалних тегова, као и опште слабости организма. Минерал силицијум је од великог значаја за здравље коже, због чега је коприва у фитотерапији незаобилазан лек за сузбијање акни, екцема, херпеса, лишајева и гљивица.
Захваљујући витамину К, помаже у заустављању крварења те се стога препоручује за регулисање обилних менструација као и за заустављање крварења из носа. Лецитин присутан у коприви ублажава болне зглобове, поспешује пробаву те негује и јача косу. Ова биљка поспешује памћење и помаже код осетљивости на временске промене.
Вековима је коприва била незаменљива у детоксикацији организма, јер подстиче рад пробавног система, поспешује излучивање течности, чисти крв и мокраћне канале, помаже у ублажавању тегоба повезаних с накупљањем и задржавањем токсина у организму, те помаже против паразита у телу. Коприву могу да користе сви од деце до старијих, а како нема никаквих нус појава без бојазни могу да је користе и труднице, док код породиља подстиче стварање мајчиног млека.

Илустрација: Коприва може да се користи као облог за ублажавање реуматских тегоба

КАКО СЕ КОРИСТИ КОПРИВА?
Не препоручује се свеже цеђени сок од коприве из соковника, јер је што би рекле наше баке „превише јак“. Коприва се најчешће користи као чај који има специфичан мирис и укус, а га треба пити док је топао, јер када се охлади добија отужан укус. Једна до две шоље чаја од коприве дневно је најбоља превентива за здравље организма. Коприва се користи и као облог за ублажавање тегоба као што су реума и упала. Облози се припремају тако што се свежи листови коприве прелију врућом водом, затим се у ту течност урони тканина која се потом обмотава или ставља на болна места.
Као и све друге самоникле биљке, бере се у чистој природи, што даље од загађених зона. Млади листови коприве, убрани пре цватања су најукуснији за конзумирање и најбољи су лек. Приликом бербе, обавезна је употреба заштитних рукавица, јер мравља киселина и хистамин присутни у лисним длачицама могу да надраже кожу и изазову сврб, бол, црвенило и отеклину. Може се кратко бланширати и чувати у замрзивачу, а потом се припремати као замена за спанаћ или блитву. Воду у којој сте бланширали коприву никако не бацајте већ с њом заливајте собно цвеће које бити бујније и боље ће напредовати него да користитете било какво вештачко ђубриво. Коприва се може осушти за чај. Листови се суше у хладовини на прозрачном месту, а осушена биљка чува се у папирнатим кесама.

РЕЦЕПТ ЗА ЧАЈ ОД КОПРИВЕ
Две чајне кашике исецканог лишћа свеже или сушене коприве прелити с 250 мл кључале воде. Поклопити и оставити око пет минута да одстоји. Након тога чај процедити и спреман је за конзумацију.

Извор: Етносрб

ФОТО: Pixabay