После два века лобање из Ћеле куле добијају лице

Први пут у историји, јавност ће ускоро моћи да сазна како су изгледали српски јунаци чије лобање вековима стоје узидане у споменик Ћеле-кула у Нишу, као сведок тешког и страдалничког времена за наш народ. За 214 година постојања овог споменика, до сада се нико није бавио детаљном и научном анализом лобања храбрих устаника узиданих у њу. Захваљујући истраживању Народног музеја и Друштву за академски развој који реализују пројекат “Ново лице Ћеле-куле”, започета је антрополошка анализа, као и дигитална тродимензионална реконструкција лица свих лобања узиданих у овај јединствени споменик у свету.

Прва фаза већ је при крају,а резултати би требало да открију нешто више о животу учесника чувене Чегарске битке 1809, али и од којих су болести боловали и колико су година имали у тренутку смрти. Према најави чланова пројектног тима, први научни резултати биће готови следеће године на 215. годишњицу битке на Чегру.

 

Илустрација: Наташа Шаркић, доктор физичке антропологије истиче да ће све лобање које су иоле очуване добити своју реконструкцију.

На споменику из Првог српског устанка који је у знак одмазде тадашња турска власт у Србији изградила од укупно 952 лобање – легендарног војводе Стевана Синђелића и његових ресавских јунака и устаника, данас их је од пропадања и зуба времена очувано 59, а реконструкцију су започели врхунски страни и домаћи стручњаци.Чланица пројектног тима Наташа Шаркић, доктор физичке антропологије, наводи да ће све лобање које су иоле очуване добити своју реконструкцију.

– Сазнаћемо њихов узраст и пол, али и да ли су имали неке болести, какво је било њихово здравствено стање, од чега су погинули и да ли постоје неке повреде из времена пре битке на Чегру. Оно што нас много ограничава и што је био технички аспект који смо морали тек сада да савладамо је што немамо целу лобању, нити можетмо било шта да померамо и дирамо. Користила сам зубарска огледалца да бих могла да приђем узиданим деловима. Много лобања је прилично узидано, што нам не дозвољава да видимо унутрашњост зуба. Тестирали смо прве моделе и то изгледа изузетно – открива Шаркићева за “Новости”.

Додаје да фацијалне реконструкције нису новина у свету, али да је ово је први пут да неко ради са узиданим лобањама.

Дарко Ковачевић, члан тима, каже да је начин, који ће открити тражене податке, у суштини, врло једноставан.

– Реч је о фотограметрији блиског опсега. Документујемо тако што скенирамо лобање оптичком методом и фотографијом. Имамо ред на који начин форографишемо и на крају компјутерски програми обрађују фотографије и генеришу те фото-моделе са прецизношћу од десетог дела милиметра – објашњава Ковачевић.

Ћеле-кула као један од најистакнутијих симбола тиранске турске владавине у нашој земљи служи као важно наслеђе српског националног идентитета. Симбол је борбе за независност Србије од Османлија и споменик од изузетног значаја за Републику Србију.

Према плану реконструкције пројекат ће бити завршен најкасније до краја 2024. године. Крајем маја обележава се 215 година од славне битке за ослобођење Ниша у Првом српском устанку.

Пројекат се изводи у сарадњи са Народним музејом у Нишу и Републичким заводом за заштиту споменика културе Београд, који воде рачуна о овом изузетном и јединственом споменику културе од националног значаја.

СИНЂЕЛИЋЕВ ЕПСКИ ПОДВИГ

БОЈ на Чегру који се водио 31. маја 1809, завршен је епским подвигом војводе Стевана Синђелића који је са око 3.000 својих устаника био опкољен од 25.000 Османлија. Он је из кубуре пуцао у барутану која је експлодирала. Погинули су сви устаници и војвода Синђелић, али и више од половине османлијских војника. Потом је Хуршид-паша, турски заповедник Ниша, наредио да лобање српских јунака узидају у Ћеле-кулу. Споменик је висок око четири метра, а 952 главе, које су по пашиној наредби одране од коже и напуњене памуком, биле су распоређене у 14 редова са све четири стране.

Илустрација: У Ћеле кулу је узидано 952 лобања српских војника

Ћеле кула – јединствен споменик у свету, настао је након велике битке на Чегру 1809 године. Према казивању «српског хаџије из Ниша» забележено је како су Турци вршили припреме за изградњу куле од лобања – Када је нишки Хуршид паша увидео да је, иако је освојен положај на брду Чегар, поред 3000 Срба, у бици и експлозији барутане погинуло и барем дупло више Турака, наредио је да се скупе главе погинулих српских војника на Чегру, да им се одере кожа, да се лобање узидају у кулу, а коже напуне памуком и пошаљу у Цариград.

Споменик је сазидан је на путу за Цариград као опомена онима који дижу буну против Турског царства. Из половине 19. века постоји запис да је кула четвороугаона, висине 4,5 м ширине и дужине по 4 м и да се на све четири стране куле налази укупно 56 редова, у сваком реду по 17 лобања што је укупно износило 952 лобање. Временом је већи део лобања нестао или је оштећен, тако да је данас у кули остало свега 58 лобања.

Извор: https://www.novosti.rs/c/reportaze/vesti/1287359/neverovatan-projekat-nisu-otkrivaju-izgled-junaka-cegra/ ТО Ниш

ФОТО: ТО Ниш/Facebook