Непроцењиво благо у библиотеци у Вршцу

СА фондом од око 300.000 библиотечких јединица, Градска библиотека у Вршцу међу најбогатијим је у Србији. Оно што је, међутим, издваја од других је велики број старих и ретких књига, које се третирају као културно добро. Укупно их има око 5.000, од којих је већина на немачком и мађарском језику.

Најстарија књига је из 1424. године. Реч је о рукописној хроници италијанског града Вила Кастиљони на латинском језику. Њен краснопис и шуштање пожутеле хартије приликом листања страница могу да доживе само “повлашћени”, јер се она, са другим драгоценим реликвијама, чува под кључем и недоступна је широј јавности.

Није познато како је и када та тачно шест векова стара књига постала део вршачке библиотеке, будући да су до Другог светског рата та установа и Градски музеј били једно. Из истог разлога не зна се ни порекло најстарије штампане књиге коју баштине – “Писма Енија Силвијуса”, чији је аутор папа Пије Други. Та је књига штампана у боји давне 1496, а занимљива је по томе што се међу многобројним књижевним и филозофским расправама, говорима и папским прогласима, у њој налази и једна љубавна прича.

Ту је и изузетно ретка и вредна књига, такође на латинском, “Покушај проучавања политичке и историјске природе Темишварског Баната”, коју је по налогу папске столице у другој половини 18. века написао Млечанин Франческо Гриселини.

– Ми баштинимо оригинал другог дела те значајне публикације. У Европи постоји свега десетак таквих примерака. Све остало су копије – поносно истиче библиотекар Тамаш Фодор. – Реч је о Гриселинијевим писмима упућеним виђенијим људима и научницима, у којим, између осталог, говори о својим истраживањима о етнологији, минералогији, па чак и о саставу овдашњих стена.

Међутим, о већини тих старих “вршачких” књига јако мало се зна, јер су објављене на страним језицима, који су у време настајања библиотеке, пре близу 140 година, били примарни у Вршцу. Зато таквих издања и има највише.

– Наш фонд старих и ретких књига је веома драгоцен, али и недовољно истражен. Ми, као матична библиотека која је надлежна и за рад библиотека у суседним општинама Алибунар, Бела Црква и Пландиште, имамо свега 13 запослених, док их друге матичне установе имају двоструко више. То је недовољан број да би неко од нас, уз свакодневне обавезе, могао да се посвети и опсежном истраживању овог, али и других фондова – образлаже Весна Златичанин, директорка вршачке библиотеке, у нади да ће се у догледно време наћи неко ко зна латински, немачки и мађарски језик и ко ће се упустити у такав истраживачки подухват.

СТЕРИЈИНА ЗАОСТАВШТИНА
У ФОНДУ старе и ретке књиге налази се и девет књига из Стеријине личне библиотеке. Ту је и прво издање басни Доситеја Обрадовића, као и књига коју је он лично послао владици Јосифу Јовановићу Шакабенти 1804. године. Баштине и Шеријатско право из 17. века, које је остало у Вршцу још из доба Турака, као и 140 година старе оригинале обе “Повеснице слободне краљеве вароши Вршца” најзначајнијег вршачког истраживача Феликса Милекера.

Извор: https://www.novosti.rs/c/reportaze/vesti/1322980/neverovatno-blago-vrscu-gradskoj-biblioteci-cuvaju-vrednu-knjigu-rukopisanu-1424-godine

ФОТО: Printscreen Youtube/ Book Box Немања Ротар