Манастир Бањска – културно благо и споменик од изузетног значаја

Манастир Бањска, смештен у северном делу Косова и Метохије код Звечана, ових дана је у жижи јавности због трагичног судара приштинских полицајаца и Срба, бранилаца оно мало преостале слободе у јужној српског покрајини.

Манастир представља културно благо и споменик од изузетног значаја. Грађен је по узору на друге српске средњовековне краљевске маузолеје, а данас су трагови некадашње славе видљиви у фрагментима.

Бањска је по средњовековним изворима била позната као један од најлепших српских манастира, изграђена у чистом рашком архитектонском стилу српског класицизма, по узору на друге краљевске маузолеје, попут манастира Студенице Стефана Немање до манастира Светих Арханђела цара Душана.

Посвећен је Светом Стефану, а изграђен је између 1313. и 1317. године, као дело српског краља Стефана Уроша другог Милутина, и један је од ретких манастира са очуваном оснивачком повељом, познатом као „Повеља краља Милутина манастиру Бањска”.

Манастир се састоји од цркве, трпезарије, библиотеке, конака и „царске палате”, а током 15. века претрпео је пожар, затим је био и напуштен.

У 16. веку, манастир је наредбом султана разорен.

Црква Светог Стефана у Бањској је претрпела значајна оштећења током векова, али је конзервирана и делимично реконструисана у 20. веку.

Почетком 15. века долазе тешке године, деценије и векови за манастир. Најпре је 1419. године био „запаљен дом Светога Првомученика” и „пожежено књижије”. Без обзира на то 1433. манастир је још држао литургије, али је у другој половини 15. века запустео.

Још теже време по манастир стиже у 16. веку када је по наредби султана овај објекат разорен јер су се у њему скупљали хришћански бегунци пред турском влашћу.

Највећа разарања забележена су 1689. године, за време турско-аустријског рата, када су га наизменично користиле турска и аустријска војска као војно утврђење.

Током 17. века ископани су и манастирски подови који су били украшени разнобојним мермером. За време Првог српског устанка црква је још једном запаљена од стране Турака да би у 19. веку, већ разрушена црква, била претворена у џамију све до Првог светског рата.

Манастир је прославио својих седам векова постојања 2013. године и започео процес обнове цркве и комплекса манастира.

Некада је Бањску красило чувено „бањско злато”, које је чинило танко позлаћивање фресака и других уметничких елемената, инспирисано рашком традицијом градње краљевских маузолеја.

Данас је манастир центар окупљања преосталих Срба у том делу покрајине и нада у очување српства, вере и слободе.

Игуман манастира протосинђел Данило каже да манастир духовно живи и да је постао стециште верног народа и препознатљива дестинација туристичких и стручних екскурзија.

– Манастир Бањска данас не сија истим сјајем, али достојанствено сведочи седмовековну страдалну прошлост српског народа на Косову, као симбол обнове и опстанка. Након више од пет векова, 15. августа, 2004. године поново су зазвонила звона, у манастиру Бањска, свету литургију служио је блаженопочивши патријарх српски Павле, са још осам архијереја и много свештенства и народа. Тада је почела и свеобухватна обнова манастира, истакао је отац Данило, за овај не само велики духовни центар већ и споменик културе прве категорије од значаја за Републику Србију.

Фото: Архива

Извор:

https://magazin.politika.rs/scc/clanak/566481/istorija/manastir-srpsko-nasledje-banjska