Да ли знате шта је водњика?

Знали наши стари за лековити напитак од шумских пловода који уме и да болест спречи, и да је залечи. Припремали га у ово доба године и спремно дочекивали сезону грипа и прехлада. Зато од нас здравији, дуговечнији, јачи били, одолевали, разним тегобама.

Водњика, веновача, црвена туршија

Требало им је само заћи у природу, више веровали њој и народној медицини него апотеци и лекарима, и са дрвећа и трновитог грмља обрати благотворне плодове. Затим их насути у буре с водом и чекати три – четири недеље. И ту се завршава сва мудрост око справљања водњике, за многе, нарочито на западу Србије, најздравијег пића. Негде је зову и веновача, а понекад је спомену под надимком воћна туршија. Црвенкасте је боје, киселкастог укуса, рези у устима и освежава. По потреби се приликом конзумације може шећерити.

Састојци
Сама листа састојака довољно говори о количини „здравља“ и ризници лековитих састојака коју човек водњиком уноси у себе – дивља крушка и јабука, клека, шипурак, дрењина, трњина, глогиња. Пиће се још може оплеменити, прича Аница Стефановић из села Поточање код Севојна, која на ужичкој Зеленој пијаци продаје састојке за водњику, дуњама, мушмулама, сувим шљивама. Ништа од тога се у води распасти неће, а исцедиће из себе све здраво што има.

„Воће и плодови се најпре добро оперу и са њих се одсртане петељке. После се ставе у буре или кацу с водом. Чека се 25 дана да воће преври и онда може да се пије“, каже Аница.

Памти кад је била дете, а њен деда у дрвену кацу од 100 литара остављао водњику само са крушком и клеком. Сви у кући, сећа се Аница, пуцали су од здравља, нико се није ни накашљао.

„Старе врсте крушака, а обично се стављају такиша, сарајка или оскоруша, водњики дају шећер. Од јабуке добија киселину, а од клеке мирис. Остали састојци дају витамине и боју“, прича она за Плодну земљу.

Илустрација: Основни састојак је дивље воће: дрењине, глогиње, дивља јабука и круша, клека….

Не тражи топлоту
Не захтева водњика никакве посебне услове за држање. Буре може стајати свуда где није превелика топлота. Неко у овај напитак ставља шећер или мед због брже ферментације, али Аница каже да за тим нема потребе. Она буре одмах затвори, мада неки због протока ваздуха поклопац ставе тек кад воће преврти. До тада преко отвора држе крпу или газу због прашине и мушица.

„Од укупне запремине посуде трећина је воће, а остало вода. За буре од 25 литара треба три – четири килограма дивље крушке, килограм дивље јабуке, по чаша – две шипрука, глогиња, дрењина, клеке, трњина, мушмула, по нека дуња“, прича она.

Предност водњике је и што ћеш увек од ње добити барем дупло више од количине коју си оставио. Јер, на сваки одвађени литар у буре се поново сипа иста количина воде, с тим да треба сачекати неколико дана да воће опет преври и „уједини се“. Најбоље је кад водњика стигне за пиће пресути је у друге посуде, па буре где је била и у ком је воће испунити водом за још једну туру најздравијег пића. Вода се може додавати све док клека плива на површини, чим њене бобице падну на дно значи да су се испостиле и више немају снагу да занавља водњику.

У рецептима наших старих оста још записано да је чиста изворска вода најбоља за водњику, а њу су пили је због срца, пробаве, бубрега, јетре, плућа, против високог притиска, астме, масноће и шећера у крви, чишњена крвних судова, бољег метаболизма, кашља. Можда нису знали да обилује витаминима Ц, антиоксидантима, минералима и ензимима, али јесу да је најбољи лек против мамурлука, иако садржи око један одсто алкохола.

Илустрација; У овај напитак обавезно се убацују и бобице клеке

Чаша на дан
Глог погодује срцу. Ко год да је сковао изреку „здрав к’о дрен“ знао је за његов лекотиви утицај на огране за варење. Плод трњине лечи упале и чисти крвне судове. Шипурак је пун витамина Ц. Клека оснажује организам, лечи реуму, инфекције, ишијас, добра је против назеба, кашља, грипа. Дивље крушке и јабуке не захтевају прскање. Зато си на Златибору некад тешко могао наћи домаћина који за зиму није спремио кацу водњике.

„Не треба претеривати са водњиком, довољно је дневно попити чашу или две јер већа количина може да обори притисак. Њеним процеђивањем може да се добије и првокласно сирће, ја то обично радим у пролеће од оне количине која остане“, наставља Аница Стефановић.

Суша је ове године спутала род многих воћки, па и дивљих крушки. Сорте чији су се опали плодови прошле године могли наћи по сеоским и шумским плодовима сада су на ужичкој пијаци прескупи јер их нема у понуди. Трговци знају да Ужичани воле водњику и зато за килограм такише тренутно траже читавих 700 динара, а прошле јесени могла се наћи и за 100 – 150. Оскоруша је 400, а сарајка 300 динара. По овом ценовнику, ако се определите за најјефтинију сорту крушке, справљање водњике у бурету од 25 литара коштаће вас не више од 1.500 динара.

Кажу продавци састојака за водњику да се, упркос високим ценама, воћке и шумски плодови добро продају. Због короне, вероватно, сетиле се Ере прадедовског пића. Не питају за цену.

Извор: https://plodnazemlja.com/2021/10/17/vodnjika-stari-lekoviti-napitak-recept-kako-se-spravlja-i-sta-leci-otkriva-anica-stefanovic-iz-sela-potocanje-kod-sevojna/

ФОТО: Pixabay