Oргански произвођач Карољ Фекете из Новог Кнежевца бере шипак ове јесени на 50 хектара. Приноси су изнад просека износе 4 тоне по хектару. За разлику од многих култура, шипак нема посебне захтеве када је реч о клими.

“Ако је кишовито време онда је бољи род нешто, међутим јако добро подноси и стресне услове мислим на екстремну сушу на високе температуре. Тако да нема неке прохтеве ни за земљиштем”, каже Карољ Фекете, произвођач шипка из Новог Кнежевца.

Комбајн који бере шипак је мањи и карактерише га спор рад. Зависно од густине рода обере до највише 5 хектара дневно.

“Да би се плодови шипка омлатили, да не би остали на стабљици, из тог разлога се мора возити много спорије, тек око километар на сат”, наводи Јожеф Ремете, комбајнер.

Производња шипка није захтевна, у Србији га тренутно има на око 600 хектара као плантажна органска проиузводња.

“У првој години су највећи трошкови у данашњим условима изађе негде око две хиљаде евра по хектару. Почели су субвенцирати и садни материјал. Као органска производња у целости по хектару сада је 63 хиљаде динара”, истиче Карољ Фекете, произвођач шипка из Новог Кнежевца.

Са њива из околине Новог Кнежевца комплетан род заврши у Аустрији и Немачкој. Лидер у производњи шипка у свету је Чиле, али је онај произведен на нашем поднебљу 3 пута издашнији по својим карактеристикама од јужноамеричког.

Извор: РТС