Стан у граду, родбина у иностранству, а он у штали

Семберско село Амајлије предњачи по производњи млијека, свако јутро испоруче 15 до 20.000 литара, али и по броју младих који су одлучили да наставе породичну традицију на имању и нису се преселили у град.

Један од њих је двадесетшестогодишњи Цвијетин Васић који је од малих ногу радио са родитељима и заволио село. Оженио се прије двије године. Прије неколико мјесеци добио је сина и тако проширио домаћинство у којем живи са мајком, оцем и баком. Иако има стан у граду, а родбину у иностранству, за њега никада није било дилеме.

Сматра Амајлије најљепшим мјесто за живот и жели да његов син трчи по дворишту у којем је он проходао.

“Пронашао сам се у селу и пољопривреди. Иако сам по струци архитектонски техничар запослио сам се у пољопривредној апотеци јер то волим. Кад кренеш од малена да обављаш послове на имању то ти уђе у крв”, каже Цвијетин за портал ИнфоБијељина.

Са агрономима у апотеци научио је много. Стечено знање примјењује у свом домаћинству, а савјетује и пријатеље, комшије. Чим дође из апотеке, облачи радно одијело и лати се посла на фарми.

“Пресвлачење, мужа крава, припрема хране. Много је обавеза, ал навикне се човјек кад уђе у те воде. Осавремењујемо производњу, урадили смо мљековод, надам се да ћемо направити још један објекат. Тренутно имамо 40 грла, од чега 25 музних крава. Остало су телад женска и стеоне јунице, јер све остављамо за нашу репродукцију. Кренули смо са 4, 5 јуница из увоза па смо се ширили. Нисмо гладни, ни проклети. Задовољан сам подстицајима. Премије за млијеко су редовне, имамо и подстицаје по музном грлу, али велика је инфлација, нон-стоп се мијењају цијене и ништа није сигурно, што ми се не свиђа. Засијемо, нађубримо, пожањемо пшеницу, а не знамо која је цијена. Да је сигурније било би лакше за све, да знамо хоћемо ли остављати за стоку или продавати. Цијена млијека тренутно је 98 пфенига по литру, надамо се да ће ускоро бити већа због сталних поскупљења свега”, прича Цвијетин.

Илустрација: У пољопривреди не цветају руже, али Цвијетин Васић је задовољан

Васићи обрађују 20 хектара. Имају сву механизацију осим комбајна. Радни дан им често траје 24 сата јер у току ноћи зна да буде тељења. Иначе, кажу, раде од 16 до 18 сати. Цвијетинов отац Мирослав одбио је живот у иностранству зарад љубави према родном селу, иако у пољопривреди не цвјетају увијек руже.

Мислио је да ће Цвијетин изабрати други пут јер су прије десет година купили стан у граду, али драго му је што је заволио пољопривреду и значајна му је његова помоћ.

“Заволио је од малена трактор. Чим дође с посла помаже ми у штали, на њиви. Да није тако не би се ни ширили. Много ми је лакше сада, раније сам све радио и стизао сам. Не сједам више на трактор, то све ради он. Некада ме пита за савјет, али пољопривреда напредује, па све чешће он мени даје савјете”, каже Мирослав за ИнфоБијељину.

Амајлије неће доживјети судбину других села у којима су остали да живе углавном стари. Млади склапају бракове, рађају се ђеца. Живот у селу нуди, кажу, бројне предности. Дишу пуним плућима, а једу здраву и квалитетну храну коју сами произведу. Ђеца не проводе ђетињство уз игрице на телефону, већ трчкарају по штали, њиви, дворишту и стичу радне навике.

Извор: https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Ima-stan-u-gradu-ali-cim-dodje-s-posla-ide-u-stalu/874905