Пољопривреда Бабушнице – будућност је у удруживању и брендирању

У Бабушници, у срцу југоисточне Србије, 16. и 17. октобра 2024. године, одржан је дводневни стручни скуп посвећен савременој пољопривредној производњи. На овом догађају окупили су се водећи стручњаци из области пољопривреде, који су поделили своја знања и искуства о актуелним трендовима у сточарству, воћарству и очувању здравља животиња.

Првог дана скупа, након уводног обраћања председника Задружног савеза Србије Николе Михаиловића учесници су имали прилику да чују предавање професора др Цвијана Мекића са Пољопривредног факултета у Београду о савременој сточарској производњи, као и обраћање Владице Крстића из Сврљига који је говорио о искуству Задрзге СВРЛЈИЖАНКА

Директор задруге “Сврљижанка” Владица Крстић говорио о изазовима и потенцијалима производње сира

На предавању о пољопривреди и њеној будућности у Бабушници говорио је Владица Крстић, директор задруге “Сврљижанка”. Он је овом приликом указао на важност подршке локалним производима и иновацијама у аграру. “Тешко је говорити о темама које су значајне, али кључно је да не заборавимо на наше корене и традицију,” рекао је Крстић.

Крстић је поделивши своје искуство, истакао важност заштите аутентичних производа. “Пре пар година смо успели да заштитимо нашу луђачку фурду, што је велики корак напред,” објаснио је он. “У мом мандату, успео сам да заштитим три сира.

Своје разматрање улоге задруга, Владица је наставио напомињући да је за производњу сира потребно стално улагање и иновација. “Морамо бити свесни да успех захтева залагање,” рекао је он. “Треба да искористимо све могућности и радимо на развоју наших производа.”

Крстић је упозорио на проблеме које су произвођачи сира имали у прошлости. “Ситуација у индустрији сира се променила. На тржишту је много сиве економије, што отежава нашим произвођачима,” додао је он. “Али, раст је неизбежан. Потребно је да се усредсредимо на квалитет и аутентичност.”

Крстић је позвао произвођаче да се удруже и раде на стварању нових производа. “Нико нам неће дати нешто без разлога. Потребно је да се боримо за наше интересе и искористимо све расположиве ресурсе,” поручио је он. На крају, Владица Крстић је апеловао на важност сарадње и удруживања у сектору. “Морамо бити заједно у овим изазовима. Само тако можемо постићи успех,” закључио је он.

Изазови и парадокси у воћарству

Последњих година сведоци смо тренда у којем се све више плодних земљишта користи за засаде воћа, упркос томе што ови ресурси нису намењени за ту сврху. Иако се воћарство све више препознаје као исплатив посао, постоје бројни изазови са којима се произвођачи сусрећу рекао је мастер Станко Симовић из агенције СОС АГРОНОМ и додао “Климатске промене и непредвидиве временске прилике утичу на принос и квалитет воћа, што значајно повећава ризик од губитака. Више не постоји „сигурна година“, а одлука када и које сорте садити постаје све тежа“.

Захтеви тржишта су све строжији. Потрошачи очекују висок квалитет, али по ниским ценама, што воћарима ствара додатне проблеме у осигурању економске исплативости производње. Такође, приступ великим тржиштима често зависи од испуњавања захтевних стандарда и сертификата који подразумевају додатне трошкове.

Симовић сматра да у овом окружењу, воћари морају стално да траже иновативне приступе – било у селекцији сорти које су отпорније на климатске изазове, било у примени нових технологија које ће побољшати ефикасност и продуктивност. Он је указао и на проблем недовољне анализе земљишта код произвођача. „90% њих нема основну ствар, а то је анализа земљишта“, напоменуо је, истичући да многи производиоци у Србији имају проблем примене онога што је написано у анализама.

„На крају, упозорио је произвођаче да не очекују да ће бити великих приноса без стручне помоћи. „Ваш највећи проблем је продаја, а не производња. Продаја може да се заврши ако постоји одређени квалитет и квантитет усмерен ка одређеном тржишту“, закључио је он.  Овим разговором потврђена је потреба за свесношћу и стручном подршком у производњи, нарочито у светлу нових климатских изазова и променљивих услова.

Осигурање пољопривреде

Бобан Гајић из компаније Дунав осигурање током своје презентације изнео је кључне информације о компанији, њеној традицији, као и значајним аспектима осигурања у пољопривреди. Дунав осигурање је државна компанија у којој држава има 76-77% власништва, док су остали акционари запослени, пензионери и мали инвеститори. Компанија носи садашњи назив од 1974. године, али наслеђује традицију српског осигурања стару преко 150 година. Гајић је истакао да је Дунав лидер на тржишту осигурања, са преко 1,2 милиона клијената годишње и више од два милиона склопљених полиса.

Посебно је нагласио важност осигурања у пољопривреди, укључујући осигурање усева, плодова и животиња. Дунав осигурање нуди више од 100 различитих производа, од којих је око 40-50 најзаступљеније, док се остали прилагођавају специфичним потребама клијената. Поред пољопривредног осигурања, значајно је и путно-здравствено осигурање, које је, како је истакао, постало незаменљиво за путовање у иностранство.

Када је реч о воћарским културама, Гајић је објаснио да се осигурање склапа у складу са фенофазама развоја биљака. На пример, код малина осигурање почиње када избију из пупољака, док код воћа као што су јабуке и крушке, осигурање покрива период од прецветавања до бербе. Осигурање покрива и губитак у квалитету плодова, што је нарочито важно за воће намењено конзуму, јер и најмање оштећење може значајно смањити његову тржишну вредност.

Гајић је такође говорио о основним и допунским ризицима које осигурање покрива. Основни ризици, попут града, пожара и удара грома, најчешће су заступљени и укључени су у пакет по јединственој цени. Допунски ризици, попут поплаве, олује и касног пролећног мраза, могу се додати на основни пакет. Посебно је нагласио значај осигурања од касног пролећног мраза, који је 2024. године захватио централну Европу, изазивајући штете на воћњацима широм Србије.

Компанија Дунав осигурање има 29 главних филијала и око 600 продајних места широм Србије, што обезбеђује доступност услуга грађанима у сваком делу земље.

Бабушница – престоница вурде угостила хиљаде посетилаца

Само дан након предавања одржана је чувена Вурдијада. Бабушница је и ове године била домаћин једног од најзначајнијих гастротуристичких догађаја у Србији – Вурдијаде. На 12. по реду манифестацији у част Лужничке Вурде, која је одржана у суботу, 19. октобра, окупило се око 10.000 посетилаца, а догађај је премашио сва очекивања и по броју излагача и по квалитету програма.

„Ове године имали смо рекордан број излагача – 58 такмичара за најбољу вурду и млечне производе, преко 40 излагача националне кухиње, као и више од 200 других произвођача који су представили своје традиционалне производе. По броју посетилаца смо на нивоу претходних година, али очигледно је да интересовање за Вурдијаду наставља да расте“, рекао је Милан Станковић, директор Туристичке организације Бабушница.

Један од најважнијих тренутака манифестације било је проглашење победника у категорији најбоље вурде и млечних производа.

Вурдијада је, као и претходних година, имала и шири значај, представљајући финале гастрономског циклуса „Пут Сира“, који обухвата низ манифестација посвећених различитим млечним производима широм Србије. Бабушница је, као последња станица на овом путу, још једном показала зашто носи титулу престонице Лужничке Вурде.

Организатори су истакли да је ова манифестација постала важан догађај не само за локалну заједницу, већ и за развој туризма и оснаживање економије у региону. Поред културног и музичког програма, посебну пажњу привукле су радионице на којима су посетиоци могли да науче како се прави вурда и други традиционални производи, што је додатно допринело очувању културног и гастрономског наслеђа овог краја.

Станковић је на крају закључио: „Бабушница је поново доказала да је престоница Лужничке Вурде и да овај догађај има потенцијал да расте и у наредним годинама. Очекујемо да ће Вурдијада и даље привлачити љубитеље традиционалних производа, културе и гастрономије из целе Србије, али и региона.“