Млади пољопривредник Горан Босиљчић: Волим овакав начин живота

Горан Босиљчић из села Беомужевић има 30 година. Бави се пољопривредом  од сточарства до производње млечних производа. “Наше село је познато по пољопривреди. Моја породица се бави сточарством: држимо овце, козе, свиње и краве, а бавимо се  ратарством и повртарством. Производимо све што је потребно за наше домаћинство, а вишак продајемо. Главни производи су сир, кајмак и месо.” “Имамо осам крава расе сементалац. Дневна млечност креће се између 15 и 20 литара по крави, у зависности од лактације. Од млека правимо сир и кајмак, које продајемо на пијаци или достављамо купцима на кућну адресу. Имамо и 40 оваца и 10 коза, као и свиње, које углавном продајемо прекупцима.”

Земља порекла сименталске расе је Швајцарска. Из ове земље, сименталац се у почетку највише извозио у Аустрију, Немачку и Француску, па потом и у земље Балкана. Сименталска раса је у последњих сто година испољила најзначајнији утицај на развој говедарства у Србији, и данас она чини 75% укупне популације говеда. Међутим, ова раса још увек не испољава свој пун генетски потенцијал, јер кад се узму у обзир подаци о производњи меса и млека, наш сименталац заостаје за популацијама ових говеда у земљама западне Европе.

Министарство пољопривреде – сапштење поводом контрола газдинстава

На територији Републике Србије, највећа заступљеност сименталске расе је у централном делу земље где се налази око 80% од целокупне популације, односно око 530000 грла. Удео уматичене у укупној популацији говеда сименталске расе, у 2013. години је износио 34% или 86% од укупног броја уматичених грла свих раса.

“Сјеничка оплемењена праменка одавно се одомаћила у ваљевским селима. Овца, која нема претеране захтеве по питању услова смештаја, исхране, лако подноси и ниске температуре, а уз то доноси и добру зараду, истиче Горан и додаје: Оно што нас може радовати јесте да постоји све веће интересовање за овчарском производњом, а томе су умногоме допринеле и субвенције када су у питању квалитетна уматичена грла.

АЛПСКА коза веома је цењена због високе млечности, од 500 до 800 литара у току једне лактације која траје око 280 дана. Музни век је седам до 10 година, а за то време на свет донесе од 15 до 20 јарића. Позната је и као француска алпина, пореклом је са швајцарско-француских Алпа. Њен највећи произвођач је Француска, а све више је заступљена у Србији. Веома је отпорна на болести, лако се прилагођава различитим условима узгоја и климе.

“Имамо просторију за обраду млека, али би услови могли да буду бољи. Тренутно радимо са оним што имамо, али роба нам је квалитетна и муштерије су задовољне.”

“Живот на селу није лак, прича нам овакај млади пољопривредник.  Треба пуно радити да би се опстало, али довољно је за пристојан живот. Не видим себе у граду – волим да сам ‘свој на своме’ и да живим у складу с природом. Од детињства сам научен да ценим овај начин живота.”

“На нашим њивама узгајамо кукуруз, јечам, пшеницу и овас, углавном за исхрану наших животиња. Нешто мало докупимо, као што су концентрати, соја и слично.”

“Од продаје млечних производа се више исплати него од продаје сировог млека. Сир и кајмак продајемо по цени од 1.200 до 1.400 динара по килограму. Млеко откупљујемо, али цене су ниске – између 50 и 80 динара по литру, у зависности од млекаре. Тренутна цена прасади је 300 динара по килограму, а јагњади 500 динара.”

“Будућност на селу је неизвесна. Многи се ослањају на субвенције, које значајно помажу. Суше и недовољно хране представљају проблем, али ми смо за сада успели да се организујемо и задовољни смо приносима ове године. Ја волим овај начин живота и верујем да ћу се изборити са изазовима.”

Светлана Ковачевић