И слатка и љута паприка је извор здравља

Паприка црвена, зелена или жута, слатка или љута изузетно је здрава за људски организам. У питању је једногодишња биљка из породице помоћница која се користи као поврће, зачин и лек. Најпознатија је чили паприка која се узгајала на територији данашњег Перуа 3.000 година пре нове ере. У Европу су је донели Шпанци у 16. веку, а у Србију Турци Османлије.

Штити здравље и лепоту
Паприка се користи свежа, конзервирана (туршија), сува, суво млевена или „туцана“. Без обзира да ли је у питању слатка и љута, паприка је изузетно богата витаминима Ц, А и Б. Веровали или не али једна повећа црвена паприка садржи четири пута више витамина Ц од поморанџе. Осим 92 одсто воде црвена паприка има 1,2 грама дијететских влакана, богат је извор витамина А, Б6 и К, садржи бројне минерале као што су фосфор, калијум и гвожђе, као и нутријенате из групе каротеноида. Синергија витамина Ц и А, те каротеноида ликопена даје паприци антиоксидативну моћ и сврстава је у супернамирнице. Што је паприка зрелија, виши је ниво витамина и минерала. Уз то има ниску енергетску вредност, а убрзава метаболизам па се препоручује за мршављење и дијеталну исхрану.
Када су у питању лековита својства паприка је богата каротеноидом зеаксантином који је изузетно важан за здравље очију. Сматра се да редовна конзумација овог поврћа утиче на превенцију губљења вида, а помаже и код постојећих болести очију. Паприку треба јести посебно лети јер штити од штетног (плавог) спектра УВ зрака, поготово у време јаког сунчевог зрачења.
Како је прави рудник витамина Ц паприка је изузетно важна у борби организма против слободних радикала, а бројне студије су показале да превентивно утиче у спречавању настанка канцера простате, једњака и желуца. Паприка ублажава несаницу, стрес и ПМС симптоме код жена, користи се и за улепшавање. Помаже кожи у борби против неправилности као што су пеге и мрље, али и умањује боре. За сјајну и здравију кожу, можете направити маску од свеже или сушене паприке помешане с једном кашиком меда. Ову маску оставите да делује на лицу двадесетак минута и исперите млаком водом. Недавна истраживања су показују да црвена паприка активира термогенезу и тако потиче сагоревање калорија.

 

Илустрација: Љуте папричице сматрају се за афродизијак

Љуте папричице као афродизијак
Благодети паприке посебно љуте познате су већ вековима. Француски кувар из 17. века Антелм Саварин у својој књизи “Физиологија укуса” написао је да паприке и папричице “чине жене нежним и податним, а мушкарце пожељним”. Верује се да је љута паприка афродизијак, јер појачава рад крвотока, утиче на позитивно расположење и буди страст код људи. Осим као афродизијак, паприка наводно има стимулативну моћ на кожу главе, те спречава појаву ћелавости, мада ова теорија никада није научно доказана.
Али, зато је доказано позитивно дејство љутих папричица на човеково здравље. Наиме, поједине врсте паприка су љуте захваљујући једињењу капсаицин који по истраживању Америчке асоцијације за истраживање рака, доказано уништава ћелије рака простате.
Најљуће паприке на свету успевају и у Србији, а већ седам година их узгаја их Живојин Антић из Ћуприје. Семе добија из свих крајева света од Филипина, Тајланда, Тринидада и Тобага, Колумбије, Мексика и Америке, а тренутно узгаја 250 врста најљућих паприка на свету. Паприкама прија клима у Поморављу, па дају род изнад очекиваног без обзира из ког краја света долазе, известили су новинари из РТВ Војводина који су посетили овог необичног повртара у Ћуприји. Без паприке куртовке не може ни Јелена Младеновић рођена Нишлијка која живи у Јапану. Како пишу Јужне вести, она је ову паприку засадила у школској башти у Таномију заједно са својим ученицима којима предаје енглески језик. И не само то, заједно са децом направила је ајвар који су мали Јапанци пробали први пут у животу и прозвали га „џем од паприке“.

Илустрација: Време је за припрему зимнице и ајвара

Ајвар српски кавијар
Југ Србије одавнина је познат по производњи паприке, али и ајвара без кога не може да се замисли зимница ни у једној домаћинској кући у Србији. Међутим, ајвар није настао на југу Србије.
Порекло речи ајвар вуче корен од турске речи хавyар што у преводу значи кавијар. Историчари кажу да се први ајвар припремао у Смедереву, Кладову и мањим местима крај Ђердапске клисуре, а касније се проширио на остатак Србије. Данашњи ајвар настао је у београдским ресторанима с краја 19. века у којима је салата од паприке и парадајза служена као црвени ајвар, односно српски кавијар. И док једни за ајвар кажу да је салата, други тврде да је намаз али је једно сигурно нико му не може одолети. Зато ћемо с вама поделити рецепт за прави, домаћи ајвар како су га некада правиле наше баке.
Домаћи ајвар
Састојци:

• 10 кг меснате, црвене паприке
• 3 велика плава патлиџана,
• 5 дцл уља
• Со по жељи

Припрема:
Паприке се испеку на шпорету смедервцу и одложе у велику, широку шерпу да се охладе. Потом се очисти од кожице и семенки, те се оставе да се добро оцеде. Патлиџан се испече у рерни, очистити као паприке и потом све самеље у машини за млевење меса. Смеса се пребаци у широку, тучану шерпу и крчка на лаганој ватри на смедеревцу. Током кувања потребно је непрестано мешати смесу, а уље постепено доливати по 1 дцл сваких 20 минута. Кување ајвара зависи од количине, а готово је када је довољно густ да варјача оставља траг на дну шерпе. Ајвар се сипа у чисте тегле које су претходно загрејане у рерни да буду топле. На врх сваке напуњене тегле сипа се мало уља и затвори поклопцем, а затим „ушушка“ у ћебе да се хлади наредних 24 сата. Ајвар чувати на хладном и мрачном месту, а конзумирати кад год вам се укаже прилика.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay