Досетили се како да сачувају од заборава старе занате и село

ЧАК 50 милиона калемова извозило се својевремено из околине Крушевца и Трстеника само на тржиште некадашњег Совјетског Савеза.

Велика Дренова, Селиште, Коњух, Кукљин имали су и по 100 калемара, док их је данас у овим местима 10 – ак. Сличну судбину доживели су и друга „старинска“ занимања, иако младима могу да обезбеде и посао и будућност, упозоравају аутори оригиналног филма „Породични занати да се на селу живи и ради“.

Петар Миладиновић, наставник из Кукљина код Крушевца, добио је подршку Министарства за бригу о породици да прибележи пет заната и документује их кроз филм. Документарац је имао премијеру у кукљинском Дому културе, а истовремено се серијал од пет епизода приказао у седам основних школа у Крушевцу.

Идеја је да што више основаца у Расинском округу види шта се на селу нуди, а ускоро ће га видети и гледаоци РТС – а.

– Посетили смо близу 50 породица у нашем крају – каже за „Новости“ Петар Миладиновић, аутор филма из Удружења „Српски витез“ из Крушевца.

– Свака од пет епизода обрађује по један занат (калемарство, винарство, кројачки, каменорезачки и столарски занат). Занатлије преносе своја искуства о породичним занимањима, који се преносе с колена на колено. Кључно је што задржавање радно способних младих људи на селу јесте могуће, уколико се обезбеди економски опстанак. Занатска производња то добрим делом омогућава, а то је и производња, која чува породичну традицију.

Илустрација: Живот на селу и другачијег угла

 

Једну од њих сачували су Миленковићи, каменоресци из Беле Воде.

– Имам два унука, надам се да ће старији да настави наш посао, очев,дедин и парадедин – каже Милутин Миленковић,каменорезац из Беле Воде код Крушевца. – Камен има душу, није лако да се обрађује. Треба мало нежности да се добије жељени производ, али када се једном заволи….

Као и вино у породици Милосаљевић из Бучја код Трстеника, воли се цео живот.

– Све младе бих позвао да се врате на село, јер огњиште је нешто свето, не сме никада да се заборави – каже винар Миломир Милосављевић.

Винарство не би било могуће без калемарства. Млада Јана Ђорђевић из Селишта код Трстеника, порасла је калемарксој породици и не намерава да је напусти.

Разговоре на терену је водила историчарка Јелена Вукчевић из Трстеника. За „Новости“ каже да је њен основни утисак био колико млади у ствари воле село. Уз много рада, имају могу имати и комфорније услове од својих вршњака у граду.

– Захвалан сам родитељима, иако их као ђак првог разреда средње школе нисам разумео када су одлучили да ме пошаљу да изучим кројење – сведочи Дејан Петровић, кројач из Велике Крушевице код Крушевца.

– Свима који имају дилему данас да ли треба да се баве овим послом, препоручио бих да поново прочитају приповетку „Све, све, али занат“.

Илустрација: Останак младих кључан је за опстанак села

ЂАЦИ
ОСИМ разговора са занатским породицама у Расинском округу, аутори филма су и кроз драмске сцене представили занате. Бројни глумци и више удружења одазвали су се позиву да помогну изради филма, попут глумаца Трстеничког хоторишта, Удружења Гинека и Медијатори Крушевца.

– Снимљени материјал мође да се примени и стручним школама, као и у нижим и вишим разредима основих школа, за предмете техника и технологија, у оквиру тема обрада дрвета, метала, енергетика, грађевинарство, народна традиција – каже за “Новости” аутор Петар Миладиновић.

Извор: https://www.novosti.rs/c/reportaze/vesti/1311179/predaka-nasledili-gene-zanate-pogledajte-kako-mladi-kod-krusevca-zaradjuju-zivot-cuvaju-tradiciju-foto-video

ФОТО: Printscreen Facebook/ Српски ВИТЕЗ удружење грађана Крушевац