Да ли је боље имати везан или слободан систем на фарми?

Неретко се могу чути приче о младим и успешним сточарима који, упркос бројним изазовима, одлучују да остану на селу и посвете се пољопривреди. Такви људи се не плаше тешкоћа, већ траже начине да превазиђу све препреке.

Миле Божић је један од њих. Млад човек, вредан и предузимљив. Поред сервиса беле технике, бави се производњом јагода. Али његова највећа љубав су краве.

„Производњом млека почели смо 2018. године. Пре тога смо држали товну стоку, али нисмо били задовољни. Одлучили смо се за млечно говедарство,“ прича Миле.

За шест година, много тога је успео. Жеља му је била да краве буду у слободном систему са измузиштем, али тренутно функционише мешовито — део стада је у везаном систему.

„Везани систем захтева много физичког рада, а радне снаге је све мање. Зато смо покушали са слободним системом, али нисмо имали средства да све урадимо како треба,“ објашњава он.

Државне субвенције углавном покривају основну производњу и нешто улагања у генетику, али недостају средства за објекте и механизацију. „Без субвенција и повољних кредита, мораћемо да гасимо производњу,“ упозорава Миле.

Радни дан на фарми почиње у пола пет ујутру, без обзира на временске услове или здравствено стање. „Устајете сваки дан, 365 дана у години. Зима, лето, снег, киша — нема изговора,“ каже он.

Радна снага је кључни проблем, не само за средња газдинства већ и за велике фарме. „Физичког радника је тешко наћи, а ако га и нађете, ретко се ко задржава,“ истиче Миле.

Поред сточарства, Божић се бави и производњом јагода, али то траје само два месеца у години. „За млеко радите 12 месеци, сваки дан по 16 сати. Ово може да ради само онај ко стварно воли овај посао,“ признаје он.

На фарми је све на плећима двојице људи — Милета и његовог оца. Аутоматизација би им знатно олакшала посао. „Микс приколица би много значила, али нова је прескупа, а половна је реткост,“ објашњава он.

Миле са сетом истиче да му држава није помогла: „Конкурисао сам за подстицаје за младе пољопривреднике, али сам одбијен. Ништа нисам добио.“

Упркос свему, Божићи не одустају. „Још годину-две можемо овако издржати. После тога, ако не буде помоћи, мораћемо да затворимо фарму,“ закључује Миле, додајући да би волео да његов син једног дана има лакши живот.

Ово је прича о борби, нади и љубави према земљи која, упркос свим тешкоћама, даје снагу да се иде даље.

Извор: Прва ТВ