Њени цветови су привлачни пчелама а пита “говори сто језика”

Иако се сада само ретки баве узгојем ове житарице, ипак има оних који су остали верни старој традицији. Брашно од хељде тамне је боје, а најлепше је оно које је добијено испод камена воденице поточаре. Квалитет овог брашна је у томе што не садржи глутен и то је било пресудно за здравље планинаца овог краја који су на том брашну одрастали све до шездесетих година прошлог века.

Осим тога, хељда је врло благодарна када је реч о меду, јер има карактеристику коју немају остале житарице. Наиме, на зељастој стабљици развија се и до 2000 мирисних, белих, ружичастих и црвених цветова, сложених у гроздасте цвасти, врло богате нектаром, па их врло радо посећују пчеле. Велики познавалац пчеларства Ђоко Зечевић са Златара истиче да је мед од хељде прави рариритет и да се ретко може наћи на тржишту.

– Хељда је специфична житарица и меди под специфичним условима. Она циклично меди јер је за то потребна таква клима која омогућава целодневну посету пчелама, а нововарошки крај ипак је са својом надморском висином најбољи по том питању. На жалост то се ретко дешава, а хељда меди само онда када је време облачно али топло и када по неки пут пада ситна кишица. Тада се пчеле задржавају цео дан на хељди. Иначе у сунчаним данима, односно када без престанка греје сунце, пчеле хељду посећују само у јутарњим сатима и то веома рано, најкасније до девет сати, тада се пчела спушта све ниже низ стабљику и тада носи само полен”, истиче Зечевић.

Он истиче да је мед од хељдиног цвета изузетно квалитетан, тамносмеђе је боје до црвенкасте и има специфичан укус.

– Прави хељдин мед ствара специфичан буке у грлу који нема ни један други. Изузетно је лековит, добар је за опште здравствено стање, препоручује се за регулисање крвног притиска, али и за проблеме са јетром. Али, због тога што је тако редак веома је скупоцен и спада у ред најскупљих на тржишту”, тврди Зечевић.

Од хељдиног брашна прави се и чувена хељдопита која је постала кулинарски бренд нововарошког краја.

– Закува се хељдовно брашно у тесто као за палачинке, за надев се спреми згорели кајмак, добар сир, јаја и ређа се наизменично, тесто, надев и тако редом док се не потроши, потом се ставља у рерну и пече. То је пита од хељде која је наше старе одржала а и ми је данас спремамо радо и по томе смо препознатљиви”, каже Миленка Ђенадић из села Акмачићи која је на овогодишњој „Сиријади” освојила прву награду за најбоље спремљену хељдопиту.

Извор: ДНЕВНИК