Шта све може да се уради од наших малина нисмо ни свесни!

У сред сезоне бербе малине, туристичке сезоне и финала Карневала у Врњачкој Бањи, у част ,,црвеном злату“ многобројни гости и посетиоци ,,краљице туризма“ су уживали у производима од малине. Организатори прве  такмичарске изложбе ,,Црвено злато Србије“,  били су Институт за примену науке у пољопривреди из Београда,  у сарадњи са Пољопривредним факултетом Универзитета у Београду, Технолошким факултетом у Лесковцу Универзитета у Нишу, Пољопривредним и Технолошким факултетом Универзитета у Новом Саду, Институтом за воћарство у Чачку, Научним институтом за прехрамбене технологије (ФИНС) и Факултетом за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, уз подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Врњачка Променада је на тренутак у шаренилу карневала замирисала на малине и привукла пажњу многобројних гостију. Наиме, Институт за примену науке у пољопривреди (ИПН) 15. јула у Врњачкој Бањи, по први пут је организовао изложбу производа од малине са додатом вредношћу. Циљ ове такмичарске изложбе је, промоција и изградња српског бренда традиционалних и иновативних производа од малине. Разлози организовања исте су многобројни, али је циљ наградити произвођаче малине који овогодишњом ценом тешко покривају своје трошкове у малињаку.

,,Ово је наш одговор на оно што се догађа, светска криза, проблем са извозом, цена воћа, па ајмо да тај производ финализован продамо нашим људима и гостима који дођу у Србију. Направимо производе који могу да се производе у свакој кући и искористити оволику количину малине коју имамо а са друге стране да ова ниска цена не убије ентузијазам. Да је то и даље грана пољопривреде која треба да остане и да се још више унапређује, развија са новим технологијама и већим приносима, која ће учинити нашу малину конкурентнијом. Ово је надам се почетак једног новог Бренда који ће у новом светлу промовисати нашу малину и произвођаче“, каже за Агробизнис др Раде Јовановић, директор ИПН-а,  и иницијатор изложбе.

Организатори су позивали пољопривредна газдинства, задруге и Удружења пољопривредних произвођача, фирме, појединце и групе ученика/студената, наставника, истраживача из пољопривредно-прехрамбених школа и факултета да представе своје производе. Верица Гуњић из Витковца останком без државне службе свој бизнис почиње на смедеревцу и неколико помоћница. Њена ,,Здрава храна“,  је данас на далеко позната.

,, Прерада је један од најбољих начина да све оно што имате на њиви више вреднујете али је ипак далеко важње да имате квалитет и тржиште. Буде година када нема довољно нашег воћа, докупљује се, зависи од године“.

ПРЕПОРУЧУЈЕМО ТЕКСТ: Направите савршен засад малине – Одређивање редова и размака између садница малина

Јелена Јоковић из Јошаничке Бање, наспемала слатких ђаконија као за славу од воћне торте чис кејка, пите са малинам, скоро све преради углавном у намазе, џем,слатко, сируп, а њено слатко је било за чисту десетку.

,, Спремамо свашта, стижем.  Мора да се све постигне, јер овако се више исплати, нема ове године цена никаква, овако мало више посла, али много више пара. Воле људи домаће“, каже наша саговорница.

Без муке нема ни науке, а малина може бити вреднија и на други начин будући да је ове године наше црвено злато у гајбици обезвређено. Младен Ристановић из Горњег Милановца дели мишљење. Они имају знатно више под малином. Цеђени сокови без адитива, конзерванса и шећера су најтраженији, јер се на тај начин сачува и мирис и укус наше малине.

,,Производњом малине кроз прераду се бавимо озбиљно последњие три године. Будући да имамо своју малину, све оно што је највредније преточимо у сокове и друге производе јер имамо широк асортиман. Од заслађивача се користи само мед. Да исплати се више и производи су тражени, продаје се. Да ли би ширили производњу, то већ зависи од тржишта. За сада је ово нека наша прича.

Рекордери на Променади по површини и производњи породица Лукић из Ариља са својих три  ипо хектара малине производи и прерађује добар део рода. Подмладак дан из малињака заменио пултом за продај, промовишу своје слатко спаковане производе. Ариље, ценра света малине може се ове године похвалити и родом али је цена лоша.

,, Како имамо велику површину под малином део продајемо као замрзнуту, а део прерађујемо у сокове без икаквих додатака, дакле чист цеђени сок, хладно цеђена малина. Исплати се наравно ,далеко више, јер ми имамо и пуно радника који оберу ту малину, касније када стигне да кажем под кров нама је лакше. Радимо прераду већ неколико година и интересовање купаца је добро, имамо лепа искуства. Осим продаје у Србији, највише у Београду, успели  смо да стигнемо и до тржишта у Словеније и Црне Горе“ поносно истиче Данијела Лукић из Ариље.

Било је различитих укуса, разноликих производа из свих крајева где се малина традиционално узгаја,од Ариља до Лесковца преко Краљева, Милановца, Бруса, Јошаничке Бање, Ови произвођчи су мање више породичан посао са малињака проширили на готов производ где су видели своју шансу. Топлички и Копаонички крај представили су Илићи из Козника, Петровићи из Брусаи Лажићи из Жуча. Сви се слажу у једном да је прерада исплативија и нарочито погодна за мала газдинства са више чланова породице.

Интересантно је да се на изложби највише пробао сок и ликер од малине, па се у том смеру кретала и продаја истих. Туристички центри јесу место где управо ови производи морају да нађу своје место потврђује за Агробизнис проф. др Драго Цвијановић.

,, Малина је заиста одличан пример, јер сте вероватно пробали ове производе, да можемо да остваримо више циљеве.  Туриста када дође у неки крај жели да проба те производе, жели да их купи.  Та реклама успешности нема цену, јер само задовољан купац и туриста се поново враћа. У сеоском, али ево и бањском туризму мали произвођачи треба да добију своју шансу и  мислим да је имају и заслжују. Права је штета да неки други убирају плодове рада наших домаћина, време је да се то исправи“.

Производња малине је увек имала своје осцилације како у самој производњи тако и њеном откупу и промету, највише у самој цени и паду производне малине по хектару. Разлога је више. Чини се да је тренутак прави будући да је са прошлогодишњих 600 динара у откупу за килограм наше узданице цена неприхватљивих 200 динара навешће многе на одустајање или надградњу.

,, Пуно је разлога тртенутног сатања у малинарству. Ипак прошлогодишња цена је навела малинаре да озбиљно улажу у засаде,  тако да је наша малина одличног квалитета. Сада, друге околнисти, калкулације и мешање много чинилаца и фактора је довело до тога да нашу прескукпу малину тржиште у једном тренутку није хтело да плати. Виша цена малине је прошле године подигла и цену рада тако да је радна снага ове године имала озбиљан удео у самој примарној производњи. Најважније чињеницу често занемаримо, да ми као земља малине имамо скоро најмању потрошњу овог воћа по глави становника. Када то будемо променили биће другачије за малинарство“каже Др Александар Лепосавић који је тих дана издао своју књигу управо на тему узгоја малине.

Воћни џем од малине, желе од малине, мармелада, воћни сок од малине, сок од малине, замрзнута малина, пастеризована малина, пастеризована каша од малине, сируп од малине, компот, слатко, кандирано воће, сушено воће, торта од малина, ролати, ванилице и салчићи све слатко ,,прсте да полижеш“мешани производи али међу њима ималина са чили папричицом, намаз који је Данијела Продановић из Вранеша осмислила прошле године, ови укуси су чини се пун погодак.

,,Ноћас сам кувала, припремала свеже свеже,  ја волим да експериментишем, допало се и људима. Тражи се. Мени је ово додатни посао али ме потпуно испуњава. Оно воћа и поврћа што нема у башти налазим у природи подно Гоча. Мене кошта мој труд, тако да сам заиста задовољна и реакцијом и продајом. Мени је важан квалитет, не јурим количину, а и да хоћу не могу, јер све се ради ручно и на старом смедеревцу“.

Комисија је имала тежак задатак али је у неколико катеорија ипак поделила признања и пехаре у оквиру манифестације ,,Прва бразда Лепоте живота на селу „која се одржала истог дана у Новом Селу. У конкуренцији 39 производа од малине са додатом вредношћу, који су представљени на такмичарској изложби у Врњачкој Бањи, сви су били победници јер како смо чули они су препознали да финалним производима уз више рада могу доћи и до већег профита.

СИРОТИЊСКА ЈЕЛА ОД КОЈИХ СМО ПУЦАЛИ ОД ЗДРАВЉА

Златну медаљу за иновативни производ добили су студенти Технолошког факултета у Лесковцу. Њихов производ је “мали зов” – кефир са додатком праха зове и тропа настао са циљем да се тржишту понуди иновативан производ, јединствених функционалних и сензорних карактеристика.

,,Додатак тропа малине, захваљујући високом садржају биоактивних једињења и дијететских влакана, повећава нутритивну вредност производа и чини га потенцијално функционалним. Поред тога, додатак тропа малине и праха зове побољшава и сензорне карактеристике производа дајући му пријатан мирис и воћно-киселкасти укус. – истиче проф. Ивана Карабеговић за Агробизнис.

Добра идеја коју треба реализовати и подржати до краја кажу из из ресорног министрства, јер од њиве то ових лепо упакованих деликатеса треба знања, новца и пуно рада.У целој причи држава може да помогне. Помоћник министарке пољопривреде Александар Богићевић каже да то већ чине.

,, Ово је данас изузетана прилика да се покажу људи који су препознали вредност свог рада. Србија јесте земља малине али је штета да тај производ продајемо другима у смрзнутом стању који ће они препаковати и прерадити. Ови људи су на својим газдинствима доказали да можемо да досегнемо више и боље. Ми као министрство помажемо мале производње али је далеко боље да се они удруже, добију већа средства, купе неопходну апаратутуру, направе квалитет и стекну добит.

Србија је трећа најконкурентнија земља када је реч о малинама поред Пољске и Чилеа. Међутим озбиљна зарада се може остварити тек ако продајемо производе из виших фаза прераде. Од малине може да се добије чак 3.000 разних артикала. Ми имамо тадицију у производњи малине, али смо почетници у послу да производим и продајемо артикле из виших фаза прераде. Дакле, не желимо да извозимо више само сировину, већ финалне производе од малине, који су више плаћени и економски исплативи за саговорнике у овој причи. Такмичење у Врњачкој Бањи, малини у част је био повод, али је порука са истог далеко важнија.

Аутор: Соња Цветковић

Извор: https://agrobiznis.rs/