Стручњак светског гласа о винима из Србије само речи хвале

Марјан Симчич је данас најпознатији словеначки винар а његова вина из линије Опока добијају редовно високе оцене најпознатијих светских стручњака.

Разговарали смо с њим у време Гранд Тастинга 2024 у хотелу Метропол Палаце где је уз неколико најбољих Опока представио и Саувигнон Верт од локалне сорте познате и као токај фриулано, те потпуно нову, екстремно лимитирану серију Нумерал Wинес.

Иначе, вина Марјан Симчич одавно привлаче пажњу врхунских винских познавалаца у Србији, а то интересовање додатно је сада подстакнуто његовом сарадњом с бившим тенисером Бобом Живојиновићем за чији је бренд Вертиз направио два вина – Еау де Росé 2022 Вертиз, проглашен за најбољи српски розе прошле године, те Пинот Григио 2022 Вертиз којег је на етикети и потписао као аутор. Вероватно први и једини пут у каријери изван бренда Симчич!

– Помогао сам Боби у његовом пројекту и мислим да су вина врло коректна, одлична у односу цене и квалитета, изразито питка, управо онаква каква је желео да добије.

Да ли радите вина са још неким, да ли вас зову?

– Зову пуно али не могу да се прихватим додатног посла. Са друге стране, Боба Живојиновић и његова фамилија, дуго смо година пријатељи. Он ме је буквално као клинца довео 1995. године на београдско тржиште и њему сарадњу једноставно нисам могао да одбијем.

Многи винари у Србији помно прате шта ви радите, посебно нови талас српских винара који се баве винима са што мање интервенције, блиских природи и дугим мацерацијама…

– То ми доиста импонује јер су српска вина озбиљно ухватила корак с најбољима у региону. Ево, данас сам био на ручку, пробао нека српска вина где се, кад причамо о органици и биодинамици, стварно види да то није само фарса или неки пролазни тренд. Ово што раде на Фрушкој гори је изванрдено, вина су им искрена, садрже управо оно што таква вина и треба да искажу: живот и тероар! Раде са љубављу, лепо се да осетити. Поготово то препознамо ми који смо пробали пуно вина и нешто научили о њима. Хоћу да кажем да се таква вина не могу радити на силу.

Шта је довело до тог квалитативног скока?

– Пре је било пуно техничких вина. Можда исправних, али без карактера. Сада, међутим, винари су почели више да се баве тиме какво је тло, да увиђају како није свака сорта за сваку регију и сваку позицију. Видим да људи све више поступају на прави начин и у винограду, и у подруму, поготову што су то млади људи који желе тако да раде. Зато мислим да ће Србија имати још боља вина него што их има у овом тренутку.

Александра Ђурђевић: За развој тржишта е-возила неопходна развијена…

Ваш је значи савет српским винарима да наставе тим путем?

– Апсолутно! Мислим да идете брзим корацима. Рад у подруму је кључна ствар, технологија и енологија. Наравно, постоје и она друга, такозвана велика вина која се раде у винограду, где треба бринути о начину рада, користити искуства, бринути о старим лозама, мислити на неке старе сорте које су некада можда биле ту и полако их враћати. Тиме ће добити и регија, и Србија, и неке подрегије ће исказати оригиналност свог идентитета.

Никада се нисте покајали што не радите интернационалне сорте на конвенционалан начин?

– Радим оно што је већ било у виноградима. Пета сам генерација винара те стога поседујем винограде шардонеа и мерлоа који имају више од 60 година. Чокоти совињон блана и ребуле имају осам деценија, совињон верта, односно токај фриулана, који је наша локална сорта, стари су 95 година… Значи, радио сам сорте које су већ ту биле, или као аутохтоне, или као интернационалне. Знате, по мени ако нека сорта постоји у винограду више стотина година и даје добре резултате она постаје аутохтона. Наполеон је код нас у Брда донео из Француске сорте које су ту нашле своје место и постизале добре резултате. Иако су по имену интернационалне, ако од њих правиш велико вино није то вино интернационално! Само је сорта интернационална у великом тероару. Тако ја то видим. Са знањем и искуствима која се стичу дуго времена, земља и микроклима у коначном збиру направе много више него сама сорта. И када тако радиш више се вино препознаје по тероару него по сорти.

Стоји ли тврдња да су слатка вина женска вина?

– А не, не! То су врло мушка вина, сјајна уз храну и за чување.

Управо очекујете еко сертификате за све ваше винограде, мада сте раније говорили како вам то није приоритет…

– Али иностраном тржишту јесте.

Извор: ПОЛИТИКА Више на линку