Свака шљива пуни се ручно: Гоциних сто тегли слатка брзо пронађе купце

Слатко од шљива пуњених орасима није производ који може да се припреми на брзину. Сваки плод мора да буде ољуштен, очишћен и пажљиво напуњен језгром ораха, а затим скуван тако да не изгуби облик. Управо по овом специјалитету постало је препознатљиво газдинство „Гоца Јагодица“ из села Шуме код Тополе.

Гордана Гоца Глишић са супругом Милованом обрађује 11 хектара своје и још око шест хектара земље у закупу. Баве се различитим гранама пољопривреде, али важан део њиховог посла представља прерада онога што произведу на свом газдинству.

Од јагода и кајсија праве сокове и џемове, припремају кувани парадајз и ајвар, док је слатко од шљива пуњених орасима производ који захтева највише ручног рада. За његову припрему користе сопствене шљиве и орахе.

Шљива мора да остане цела

За слатко се бирају лепи и здрави плодови жуте шљиве. Најважније је да током припреме задрже чврстину и природан облик, како се не би распале приликом кувања и слагања у тегле.

„Најпре морамо да уберемо лепе жуте шљиве и да их ољуштимо. Припремамо кречну воду од једне кашике гашеног креча и око три литра воде. Када се раствор избистри, користимо само бистру воду у коју стављамо ољуштене шљиве, како не би промениле боју и како би задржале чврстину. После тога вадимо коштице и у сваки плод стављамо четвртину језгра ораха“, објашњава Гоца.

Пуњење се обавља ручно, па свака шљива неколико пута прође кроз руке домаћице пре него што стигне у шерпу. Следе испирање плодова и припрема шећерног сирупа.

„Када напунимо шљиве, добро их оперемо и стављамо у ушпинован шећер. Затим их кувамо, а пред крај додамо мало исецканог лимуна. Мора пажљиво да се ради, јер желимо да плодови остану цели и да у тегли изгледају као када смо их припремили. Зато слатко тражи доста времена и стрпљења, али купци управо то препознају“, додаје Гоца.

Сто тегли које не чекају дуго купца

На газдинству током године припреме око стотину тегли слатка. Количина није велика када се узме у обзир време потребно за љуштење, вађење коштица и појединачно пуњење сваке шљиве.

Ипак, готов производ не остаје дуго на залихама. Поред купаца из Србије, слатко наручују и људи који живе у иностранству, а желе да на својој трпези поново осете укус традиционалне посластице.

„Верујте да се тих стотинак тегли веома брзо прода. Посебно ми је драго што нам се јављају људи са наших простора који сада живе у иностранству. Они се радо враћају овим укусима и често наручују слатко од шљива пуњених орасима. И шљиве и ораси су наши, са газдинства, тако да заиста можемо да кажемо да је ово сто одсто производ из Србије“, истиче Гоца.

Од друштвених мрежа до сталних купаца

До производа газдинства „Гоца Јагодица“ купци долазе преко групе „Мали произвођачи хране у Србији“, Инстаграма и Фејсбука. Гоца на друштвеним мрежама редовно приказује свакодневне послове, па купци могу да виде и како се воће бере, припрема и пакује.

Таква продаја омогућава произвођачу да дође непосредно до потрошача, али и да објасни зашто производ који захтева много ручног рада не може да се пореди са индустријском прерадом.

„Често објављујем шта радимо током дана, јер желим да људи виде како производ настаје. Ја сам то што јесам и остаћу доследна традицији, домаћој производњи и укусима које памтимо. Када купац види колико је рада потребно за једну теглу, онда боље разуме и њену вредност“, каже Гоца.

Стихови уз пуњење тегли

Код Гоце ни дуготрајно пуњење шљива не пролази у тишини. Док распоређује плодове у тегле, она уме и да запева или изговори стихове посвећене производу који припрема:

„Слатко од шљива сваку душу дира својим укусом, све нас мами. Дођите на шљиве пуњене орасима када крену Опленачки дани. Штанд доброг расположења, Гоца Јагодица и слатко од шљива пуњених орасима.“

У једној тегли тако се спајају плодови са породичног газдинства, традиционалан начин припреме и много ручног рада. За Гоцу Глишић то није само начин да сачува шљиву након бербе, већ производ којим сопственој сировини додаје вредност и проналази купце далеко изван свог села.