Садили на +40 а вадиће га испод снега!

ЛЕСКОВАЦ – Јужнопоморавски повртари ове године суочили су се с изазовима екстремне суше, али јесењи купус и даље краси пијаце и трпезе, захваљујући њиховој упорности и улагањима.

Зоран Стојиљковић из села Навалин крај Лесковца тек је почео бербу купуса, који је посађен на врелих 40 степени Целзијуса у августу, а сада, под снегом и температуром до минус 15, доноси плодове. На његовом имању од два хектара узгаја се јесењи купус, који је ове године родио мање – принос је смањен за око 30%, упркос честом заливању.

“Задовољан сам квалитетом и ценом. Сада је 70 динара по килограму на велико, што је дупло више него прошле године,” каже Зоран.

Прошле године, како додаје, читав род извезли су у Румунију. Ове сезоне, међутим, мањи принос једва подмирује потребе домаћег тржишта.

Велика улагања, али и добит

Уз купус, Стојиљковићи су ове године произвели стотину тона паприка и љутих папричица, које су такође достигле високе цене. У 34 пластеника сада ниче спанаћ, који ће бити спреман за продају до краја марта.

“Ова година је била тешка за производњу. Велика врућина, суша, али успели смо. Почетна улагања су око 20.000 евра, али цена поврћа ове године надокнађује те трошкове,” истиче Стојиљковић.

Пијаце као мерило

На лесковачким пијацама, цена свежег купуса тренутно је 100 динара по килограму, док је црвени купус нешто скупљи – 120 динара. Зелена салата кошта 40 динара, ротквице 30, а паприка и краставац, који су пре 20 дана последњи пут брани, сада се продају за 100 динара.

Занимљиво је да потрошачи из иностранства, попут једне купкиње из Словеније, истичу како су цене у Србији знатно ниже. “У Словенији је килограм купуса 5-6 евра. Овде могу купити и парадајз, и купус, и спанаћ за много мање новца,” рекла је она.

Захваљујући осавремењавању производње и посвећености великих повртара, јужно поморавље одолева изазовима. Без обзира на временске прилике, свежег поврћа има током целе године, како на пијацама, тако и на полицама супермаркета.

“Производња захтева велика улагања, али то је једини начин да успемо и опстанемо у овом послу,” поручује Зоран Стојиљковић.

Поврће са јужног Поморавља остаје неизоставан део трпезе, а његови произвођачи пример су како се упорношћу и савременим приступом могу превазићи чак и најтежи услови.

Купус у српској кухињи

Купус сладак, кисео, као салата, главно јело или додатак са месом или без њега, поред пасуља и кромпира је основа српске кухиње. У нашем народу користи се већ вековима као храна и као лек. Купус се гаји у равницама, речним долинама и брдско-планинским подручјима, а може успевати и на већим надморским висинама до 2.000 метара. Најбоље успева на влажном и прохладном подручју. Не подноси мраз, али ни јако сунце, узгаја се из расада и тражи доста воде.
Купус је поврће високе биолошке и ниске калоријске вредности (24 кцал/100 г). Садржи 92,52 одсто воде, 1, 21посто беланчевина, 2, 3 одсто дијететских влакана и свега 0,18 посто масти и 2,3% дијететских влакана. Купус је изузетно богат витаминима Ц (42 мг/100 г) и К, гвожђем, магнезијум, сумпором и бакром. Купус је драгоцена намирница због тартронске киселине која успорава претварање шећера и осталих угљенихидрата у маст, па га нутрицонисти препоручују особама које имају проблем са вишком килограма. Купусом се уносе најактивнији елементи за одржавање биолошке равнотеже организма и за одбрану од разних болести.

Лековита својства купуса

Купус је богат целулозом која побољшава пробаву, делује повољно на зацељивања рана, па су га Британци користили као третман „рововских стопала“ током Првог светског рата. И данас листови купуса успешно користе код отока после удараца. Ипак, по речима стручњака најлековитији је сок од купуса који проверено лечи чир на желуцу. Купус има антиоксидансно и антисептичко дејство, јача имунитет и повољно делује код бројних болести и тегоба од артритиса, преко срчаних болести до бронхитиса, малокрвности, мамурлука, остеопорозе, плућних болести, регулише варење… Постоји неколико сорти купуса, а истраживања су показала да је најздравији црвени купус. За разлику од белог који се код нас најчешће користи, црвени купус садржи више витамина Ц, има више антиоксиданата, посебно антоцијанина, за који је доказано да штити ћелије мозга. Свеж купус спречава апсорпцију масноћа после оброка и на тај начин снижава ниво холестерола. Да се не би изгубила његова лековита својства приликом кувања препорука је да се купус ставити у врућу уместо у хладну воду. Не би требало дуго га кувати, јер губи својства и то касније доводи до надутости и тежег варења код појединих људи.
Приликом куповине купуса на пијаци бирајте онај који има танко лишће савијено у тврду главицу и без великих жила. Највећи произвођачи купуса на свету су Кина и Индија, али се највише у исхрани користи у Русији (20 килограма по глави становника годишње) која је трећа земља света по производњи овог поврћа. Купус се оставља и за зимницу. Главице из којих је издубљен корен се слажу у буре или кацу и потом преливају раствором воде и соли (на 50 л воде 1 кг соли). У зависности од температуре купус се за око 20-30 дана укисели. Главице киселог купуса се користе за кување свадбарског купуса, подварка или сарме, а може се исећи за салату. Течност у којој се кисели купус познат као расол одлично је средство против мамурлука. Не препоручује се особама које имају хипертензију или проблеме са бубрезима због веће количине соли која се најчешће додаје приликом кисељења и који има улогу конзерванса.

Извор: РТС, Агробизнис магазин