Брда паприке ничу на сваком слободном месту у двориштима предузећа која је прерађују у селу Мартонош на северу Бачке. Берба је завршена, приноси су просечни, од 15 до 20 тона по хектару. Оно што је важно прерађивачима је да боја паприке буде посебна, због чега не журе да је одмах пребаце на сушење.

“Ако нам време погодује, ако имамо сунчане дане, тада паприка остаје неколико дана на том такозваном дозревању, које паприци помаже да добије још додатно на боји. Иначе смо извозно оријентисана фирма тако да нам ринфузно иде паприка у експорт”, каже Сузана Хајдин, заменица директора “СД паприка”.

“Мислим да је ова паприка наша најприроднија што се може купити на тржишту. Нема још трендова као што је у свету да се хемијом поправља квалитет”, каже Тамаш Сабо, технолог.

Паприка је у Мартоношу најбитнија повртарска култура. Сачувано је и њено аутохтоно семе. Оно најбоље користи благодети војвођанске земље и климе и то је сорта погодна за сушење.

“Чист производ улази у сушаре. Тада пролази кроз неколико тих топлотних фаза од највиших температура па се постепено те температуре смањују да би на крају изашао сув производ. Тај суви производ иде касније у млинове”, каже Сузана Хајдин.

У Србији се годишње зачинска паприка гаји на око 2.500 хектара, произведе се око 3.000 тона млевене. Више од половине производње и прераде сконцентрисана је у Хоргошу, Мартоношу и Новом Кнежевцу.

Припремио Миле Новаковић

https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5294610/paprika-zacin-backa.html