Његова животна прича је необична.

– С двадесет година, тачније 1990, обрео сам се у Француској без пријатеља и знања језика. Није било посла који нисам радио. Као сваки емигрант прошао сам послове у текстилној индустрији и грађевинарству, радио у кафићима, ресторанима, хотелима. Научио сам језик, а зарађени новац уложио на усавршавање језика на Сорбони и упис студија правних и политичких наука које сам завршио на Универзитету Пантеон-Асас. Магистрирао сам европско право у Лиону и започео докторске студије – прича наш саговорник.

Лекција из Француске

У том тренутку, присећа се, схватио је да је са стеченим дипломама заправо на почетку.

– Брзо сам схватио да у Француској није битно шта си, него колико имаш пара. Потпуно другачије него у мом родном Горњем Милановцу под Рудником. Тако сам кренуо да тражим себе у далеком свету. Извесно време радио сам у филмској индустрији у Азији. Оснивач сам Српског филмског фестивала у Паризу и Чикагу. Ту сам негде и заволео вино – открива Тодоровић.
Сплетом околности, некако у то време, посао га је довео у Тимочку Крајину. Одмах су га освојили и тај крај и људи, а поготову вино, које је спремао Томислав Богдановић у породичном подруму у селу Потркање. Родило се тада
необично пријатељство, па је нашег саговорника Богдановић успео да наговори да откупи ситне парцеле и започне груписање плантаже, у чему му је старина веома помогао. У архиви чува 122 купопродајна уговора.

Село Потркање налази се на два километра од села Равне, где је откривен римски локалитет Timakum Minus из првог века. Ту је пронађена и статуа римског бога вина, а осликани зидови с котарицама и грожђем сведоче да се на овом поднебљу вековима гаји грожђе и справља вино.

Готово сва околна брда била су до деведесетих година прошлог века прекривена засадима винове лозе чије је грожђе откупљивао чувени комбинат „Џервин”, трећи по производњи вина у тадашњој земљи. Санкције су уништиле овај индустријски гигант, стручњаци отишли у суседне државе, виногради остали заборављени и запустели. Старији ће се можда сетити крилатице „Нема вина без ’Џервина’”.
У таквим условима после куповине парцела Александар Тодоровић започиње свој нови бизнис. Након много мука око крчења и припрема терена ничу 2015. године засади каберне совињона, пино ноара, мерлоа, шираза, шардонеа и совињон блана. Обновљене су и парцеле домаће аутохтоне сорте вранац, чије вино је понос Винарије „Тодоровић”.
Лоза с овог подручја обећава добро вино из бројних разлога. Све што треба је ту: повољна умереноконтинентална клима, састав тла, надморска висина од око 450 метара, положај који прати ток Сврљишког Тимока, што даје довољну влажност. Наравно и велики број сунчаних дана који обезбеђује довољно топлоте. Падавине, свежину и проветреност доносе ветрови с Ртња и Старе планине. Важна је и сачувана традиционална рецептура справљања вина. Ипак, Тодоровић истиче како и најбољи квалитет могу да покваре лоша технологија и нехигијена.

Тако је он кренуо у други део свог плана: поред гајења грожђа одлучио се и за производњу вина. У подножју парцела саградио је савремени подрум с најсавременијом опремом за прераду грожђа, складиштење и чување вина капацитета око 300.000 литара.

Винарија је сертификована за органску производњу вина, а за справљање вина задужен је француски експерт Кристоф Дефонтен. Тодоровић га хвали и каже како је он „уз помоћ знања и праксе француске школе успео да укроти немирни темперамент вранца, а да му сачува препознатљивост”. Дефонтен је и свим осталим врстама вина очувао традиционалне ноте Тимочке Крајине, па нису изостале ни златне и сребрне медаље за квалитет у Француској.

О подруму иначе брине Марко, унук Томислава Богдановића, а до винарије се може доћи из смера Књажевца преко Ниша и из Зајечара.

За понос вина „вранац” и „шардоне”

У винарији нас је сачекао власник с којим смо комбијем обишли још необране плантаже винограда. У непрегледним редовима тридесетак берача брало је презрело грожђе. Спаковано у гајбице оно се тракторима директно спушта у винарију, тј. подрум који чини срце технологије у коме се одвија производни процес. Грожђе се рампом допрема до савремене муљаче, где се муља. Исцеђени грожђани сок за бело вино, одвојен од петељки, семенки и кожица директно се одводи у танкове где се хлади и после краћег одлежавања уводи у ферментацију.

Сок од црних сорти одвојен од петељки, али с кожурицама, одводи се у танкове где ври, а касније се даљом прерадом добија вино. Врење се врши домаћим квасцима.

Укопан у брдо је део подрума испуњен храстовим бурадима где вино одлежава. Понос ове винске куће су вина „вранац”, „шираз”, „мерло” и „шардоне”.

ФОТО: https://vinarijatodorovic.com/

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/524395/putovanja/vinski-raj-u-selu-potrkanje