За извоз српских вина у Кину, без царине, треба да прође 5 година

Наши произвођачи ће за пет година у потпуности без царине извозити на ово тржиште. – Биће посла за све, каже Стеван Рајта из Савеза винара и виноградара Србије Међународни Сајам увоза у Шангају тест је за српску привреду. После овог скупа биће сигурно јасније који ће то од на хиљаде производа за које се најављује бесцарински извоз имати у будућности најбољу проходност на кинеском тржишту.

Подсетимо Споразум о слободној трговини са Кином обухвата 10.412 производа из Србије и 8.930 из Кине, а 66 одсто производа биће одмах ослобођено царина. Како је објашњено, на већину њих од маја или јуна следеће године, када уговор буде ступио на снагу, више нећемо плаћати међусобне царине. Споразум подразумева да немамо царине које су сада изузетно високе, што је посебно важно за наше пољопривредне производе. Како је објашњено споразум предвиђа да за неке производе (11,4 одсто) од оног што се извози либерализација наступи после пет година, за неке (11,2) после 10 година, неке друге (0,7) пак после 15 година, док ће 10,1 одсто производа бити изузето из споразума о слободној трговини.

Око 87.000 пензионера остварило право на умањење рачуна за струју

Како је раније објавило Министарство пољопривреде, даном ступања на снагу Споразума о слободној трговини, Србија ће добити бесцарински приступ кинеском тржишту за свеже јабуке, брескве, шљиве, вишње, лубенице, суво грожђе, семенску раж, јечам, овас, семе сунцокрета, семе уљане репице, руже, сушено махунасто поврће, киселе краставце и корнишоне.

Без царине ће се извозити и смрзнуте малине, смрзнуто свињско месо, свињска маст, кукуруз шећерац, пастрмка и шаран, прерађевине и конзервирани производи од меса, кобасичарски производи, конзервирано поврће, џемови, минерална и природна вода, пиво, свеже и сушено биље за индустрију, говеђа кожа… Како је објашњено, сви ови производи чине око 60 одсто укупне размене са Кином.

Један од највећих српских адута за кинеско тржиште могло би да буде вино које ће се без царина у потпуности извозити за пет година – царина ће се смањивати постепено сваке године по 20 процената.

Стеван Рајта, директор Савеза винара и виноградара Србије, каже за „Политику” да тренутно царина за извоз вина у ту земљу износи 42 одсто што уз трошкове транспорта знатно поскупљује овај производ.

– Никада Србија није имала овакав вински однос да вам неко одобри слободан проток робе без царине. Може да донесе велику зараду и нашим извозницима али и кинеским увозницима. Свуда у свету постоји тренд повећања потрошње овог пића и сви штите своја тржишта. Србија има бесцарински извоз вина са ЕУ, али имамо и квоте. Чим их испунимо извозници плаћају дажбине. Тако да је овај аранжман са Кином велика ствар за нашу индустрију – напомиње наш саговорник.

Додаје да морамо бити спремни за то и да у наредних пет година усвојимо нека правила и стандарде и посебно повећамо засаде винограда како бисмо имали робе за пласман.

Упитан која домаћа вина би имала највећу прођу на том тржишту Рајта одговара да код Кинеза сада тренутно може да прође све. У почетку су највише пили црвена вина, а сада је тржиште потпуно отворено и постоји тражња за свим врстама тог пића. И они су подигли знатно стандарде, посадили велики број хектара винограда и расте им углед на светским оцењивањима вина.

Према његовим речима, и у Кину је ушао страни капитал у овој индустрији. Усавршили су технологију и сигурно ће у наредним годинама бити велика индустријска винска сила.

Расписан тендер за израду марине у Голупцу

– Ово је шанса за све наше произвођаче. Наша винска индустрија се развија, квалитетна вина ће сигурно наћи своје место на том тржишту. Биће ту посла за свакога. Мислим да ће и нама помоћи посебно оним који имају нижи квалитет. Јер када имате проток робе и новац онда и више радите на квалитету – сматра Рајта. Наглашава да наши винари желе да играју међународну утакмицу, а овај споразум ће утицати на целокупну привреду. Сматра да ће велику предност имати они који раде са воћем и медом.

Наравно, додаје, када је реч о винарству очекују се и стандардни проблеми с радном снагом јер морамо да нађемо људе који ће да раде у виноградима, винаријама, енеологе, технологе… Треба да рачунамо и на климатске промене.

– Ова година нам је била изузетно изазовна. Некима су и преполовљени приноси. Можемо да дођемо у ситуацију да се поставити питање да ли ће неке винарије моћи да поштују и уговоре које имају за домаће тржиште – наводи Стеван Рајта.

Извор: ПОЛИТИКА