Чини се како и цене купуса ове јесени лете у небо. Према новим подацима тржишног информацијског система Министарства пољопривреде Хрватске, протекле седмице килограм зеленог купуса на пијацама продавао се у просеку за 1,94 евра, а на неким је продајним местима цена била чак пет евра.

Купус је протекле суботе био најскупљи на пијаци у Дубровнику: пет евра килограм. У Бјеловару и Копривници цена је износила 1,5 евра, Вараждину и Чаковцу два евра, на пијацама у Загребу просечних 2,5 евра, преноси Сеебиз.

Исте седмице лани (40. седмица у години), просечна цена купуса на хрватским пијацама износила је 0,86 евра, док је највиша цена на јадранским пијацама (Дубровник) била четири евра.

Главица купуса је, дакле, у односу на почетак октобра лани у просеку на свим пијацама поскупела за чак 125 одсто. На пијаци у Копривници, на пример, цена је остала иста као прошле године, у Вараждину је дупло скупљи, а Бјеловару је цена виша за 20 одсто.

Произвођачи се, јасно, жале на дуготрајну сушу и слаб род, па и цену равнају према закону понуде и потражње.

Извор: Дневник.рс/Б92/ СЕЕбиз

Оптимални рокови за садњу касних купуса су од 20. јуна до 20. јула (за оне којима је скупо може и овако али наредне године)

Касни купус се расађује када расад има пет-шест добро развијених правих листова. Пред расађивање и чупање, расад треба добро залити дан раније, јер се биљке добро обезбеђене водом брзо опорављају и укорењивају. Приликом вађења, расад не треба директно чупати, него претходно поткопати и подигнути лопатом. Пре расађивања расад треба пробирати. Одбацују се биљке са оштећеним теменим пупољком – будућа главица, као и слабе и болесне биљке. Гајење купуса из расада је најраспрострањенија техника. Младе биљке се
могу произвести у стакленику, пластенику, али најчешћа производња је на отвореном пољу. Битно је да је земљиште или земљишни супстрат проверен и дезинфикован.
Основни начин производње касног или јесењег купуса јесте производња расада, мада се доста успешно може произвести и директном сетвом из семена. Купус образује велику надземну масу, плитак коренов систем и слабо развијен, тако да су велики захтеви ове културе према влажности земљишта током целе године. Предност производње купуса преко расада је у мањем утрошку семена, лакшој нези, што се одражава на целокупну производњу. Веома је важно да се расад купуса не производи на месту где се раније производио, због појаве болести и штеточина. Биљке се саде дубље него у леји, односно све до котиледона. Земља око жила корена треба добро да се сабије да не буде ваздуха око њега, јер може доћи до пропадања биљака. Биљке се расађују на 50-60 у реду и 60-70 цм између редова.
Оптимални рокови за садњу касних купуса су од 20. јуна до 20. јула ( ОРИОН и НС-ФУТОШКИ). Углавном је најбоље садити у првој или другој декади јула. После 20. јула расађивање је критично, пошто је ограничавајући фактор у производњи касног купуса дневна температура током октобра и новембра. Више аутора је констатовало да један летњи дан вреди за пострне усеве више од 10 јесењих дана.

Пре сетве добро је у земљишту унети комбиновано минерално ђубриво НПК 15:15:15 у количини од

0,5 кг на 10м². Сетва може бити ручно и мачински. Ручна сетва се углавном изводи у редове, на растојању од 10-30 цм. Дубина сетве треба да је 1-2 цм. Сетвени слој треба да је растресит, и пожељно је посејано семе покрити мешавином , добро згорелог стајњака, земље и песка, лако утаба и добро залије. При оваквој сетви, купус ниче за 7 дана. Да би био добар расад треба га умерено и редовно заливати. Да би расад ојачао, треба га прихранити , и водити рачуна о појави болести и штеточина. Посебну врсту ђубрења представља прихрана преко система кап по кап. Овај систем је у производњи купуса присутан за сада само у пластеницима и пластичним тунелима у којима се производи рани купус. Овај систем поред намене којом служи утиче и на смањење релативне влажности ваздуха у пластеницима. У раној производњи ово може бити корисно, јер се релативна влага ваздуха креће на нивоу од 98-100%. Оваква висока влажност одличан је предуслов за појаву болести на купусу. Заливање у пластеницима за екстра рану производњу може да се изводи распрскивачима и системом кап по кап. Треба водити рачуна о количини воде која се може додати, да не би дошло до тога да и поред система за наводњавање биљке трпе од недостатка воде. Распрскивачи морају бити добро распоређени, како би сви делови пластеника добили довољну количину воде, а да при томе преклапања буду минимална.

Квалитетан расад треба да је чврст, здрав, са најмање четири нормална листа и добро развијеним кореновим системом. Ради сигурности потребно је произвести око 10% више расада, због каснијег попуњавања места где расађивање није успело. Дан пре расађивања расад купуса треба добро залити. Током летњих дана, када дневне температуре достижу 25-30 степени, треба смањити норме заливања. У случају да температуре прелазе 30 степени, леје треба заштитити зеленом мрежом или на било који начин засенити, но земљиште се мора стално влажити.
Производњу расада касног купуса треба схватити као озбиљан и стручан посао, јер само тако добићемо квалитетан расад, који је предусев за успешну и здраву производњу купуса, а самим тим и добијање што већег приноса.