Дуњар – највећи на Балкану захвата 33 хектара

Дуња је воће које нас асоцира на зиму и топлину дома, са мирисом који некада краси ормане наших бака. Последњих година, међутим, ово воће добија све већи значај и у домаћој производњи компота, слатка, сока и чувене дуњеваче. У селу Тулошу, у срцу Жупе, дуње су сада у пуном роду и берба је у пуном јеку.

Жупа је позната по грожђу, које се ове године убрало већ крајем септембра, оставивши времена берачима да се одморе пре него што су дуње достигле зрелост. Питали смо бераче шта је лакше брати – грожђе или дуње? „Није тешко, али лакше је брати дуње јер су крупније и брже се скупљају,“ одговара један од берача.

Организована производња и транспорт

Берба је организована тако да се свеже дуње одмах, директно из воћњака, стављају на тракторе који их превозе до дестилерије. На овај начин задржавају се свежина и оптималан ниво шећера у плоду, што је од кључног значаја за каснију производњу ракије. „Са оваквом логистиком, не губимо време ни средства на додатне транспорте,“ истиче наш домаћин.

Род је изузетног квалитета, захваљујући стручном надзору и примени свих агротехничких мера. Воћњак породице Марјановић, који је засађен 2018. године, донео је принос који премашује сва очекивања, иако је година била изазовна због неповољних услова у почетку вегетације. „Имали смо рани почетак вегетације, након чега је дошло до благохладног периода средином априла, што је условило појаву бактерије Ервиније. Успели смо, ипак, да предупредимо штету,“ објашњава наш домаћин.

Воћњак породице Марјановић, познат као „Дуњар,“ највећи је на Балкану са укупно 21.250 стабала која се простиру на 33 хектара. Овај обиман пројекат, који траје већ двадесет година, захтевао је много времена и труда. „Моја породица је куповином парцела у Жупи успела да створи један од највећих засад дуња, састављен од чак 570 мањих парцела. Просечна величина сваке парцеле је око седам ари, што је представљало велики изазов,“ наводи Марјановић.

Очекује се да ће у пуном роду принос дуња достићи чак 1.000 тона, што је прави доказ о труду и преданости породице Марјановић. Тренутни капацитет дестилерије у којој се дуње прерађују за ракију износи 550 тона, а разматра се и проширење асортимана са новим производима.

Производи од дуње за инострано тржиште

Циљ породице Марјановић је да створе јединствено искуство укуса, где ће се препознатљив мирис и укус дуње преточити у различите производе као што су сушена дуња, компоти, па чак и мешавине дуње са другим врстама воћа. „Прерађена дуња биће пре свега намењена иностраном тржишту, а сви процеси су самоодрживи и усклађени са највишим еколошким стандардима,“ истичу Марјановићи.

Жупа је позната по својој дугој традицији у производњи квалитетног воћа и вина, али дуње породице Марјановић сада су једна нова атракција која обећава светлу будућност овог краја.

Извор: РТС