Докторка све објаснила: Зашто треба чувати аграрно наслеђе
Већ деценијама светске сорте воћа и поврћа које, захваљујући пестицидима и вештачким ђубривима, дају велике приносе потискују старе, аутохтоне сорте. Тај глобални тренд није мимоишао ни нашу земљу, па многим старим врстама прети нестанак. Докторка биолошких наука Ивана Радовић основала је „Банку семена старих сорти воћа и поврћа”. Еколошки покрет „Оквир живота“ организује у Ботаничкој башти у Београду изложбу Старе сорте Србије и дан размене семена. У недељу, петог новембра, на изложби, која се организује по други пут, посетиоци ће моћи да виде наше аутохтоне сорте, односно о старе сорте које су јако дуго на овом поднебљу присутне.
„Оно што је лепота ових изложби сваке године је другачија, тако да су другачији експонати. Ова година је дефинитивно година јабуке, крушка није тако добро родила, тако да ће бити негде око 90 сорти јабуке, биће разних семена аутохтоних сорти поврћа и житарица и наравно, људи ће моћи све то да виде уживо што је ретка прилика – толико много сорти на једном месту”, рекла је Ивана Радовић из Еколошког покрета „Оквир живота”.
Илустрација: Јабуке су ове године добро родиле па је заступљено око 90 сорти овог воћа
Радовићева је представила и неке од старих сорти јабука: „Постоји више типова кожаре, она је добила назив од кожасте превлаке која се налази на површини плода. Ту су и ситне шуматовке, то је једна од најотпорнијих сорти и јако је популарна у органској производњи. Чувена будимка је добила назив по географској одредници, претпоставци порекла, и једна је од најраспрострањенијих сорти у Србији.”
„Ту нам наравно врањска дуња. Користи се као опрашивач за лесковачку дуњу. Иначе, непревазиђена је за прављење сецканог слатког од дуња”, додала је гошћа Јутарњег програма.
Говорећи о врстама паприке, навела је сврљишку паприку и паприке за сушење из Лесковца, Ниша и Врања које имају танко месо, погодно за сушење и пуњење. Навела је и да су посебно занимљиве махунарке, и помало заборављени боб.
Као важне домаће врсте пшенице, Радовићева је издвојила румску црвенку и вељу, наше аутохтоне старе сорте које су се гајиле углавном крајем 19. и почетком 20. века.
„У екстензивној производњи, у брдско-планинским пределима, има јако много старих стабала и ови плодови су управо највише одатле. Тако да ја мислим да ми имамо огроман диверзитет. Балкан је један резервоар гена старих сорти, тако да мислим да је то наш велики потенцијал, али морамо хитно учинити нешто да их сачувамо, јер су то стара стабла која су на изумирању сада тренутно”, упозорила је Радовићева, и назвала старе врсте воћа и поврћа – посебним аграрним наслеђем.
Томица Мишљеновић из Ботаничке баште Јевремовац, рекао је да је и ранија изложба о аутохтоним врстама „сјајно искуство“: „Интересовање је било јако велико и ми се увек потрудимо да тог дана када се организује ова размена семена и изложба старих сорти, улаз у Ботаничку башту буде бесплатан. Ми смо са еколошким оквиром Оквир живота потписали уговор о сарадњи, и формирали једну лепу нову парцелу у Ботаничкој башти, где смо већ сада посадили преко 10 садница различитих сорти старог воћа. Ове године нас очекује наставак садње а поставили смо и едукативне табле“.
Ове године организује се и такмичење средњошколских постера, односно тимова из средњих пољопривредних школа. За старе сорте су заинтересовани и хобисти али и произвођачи.
Мишљеновић додаје да је Ботаничка башта, где се труде да промовишу биолошку разноврсност, увек отворена за трибине и дискусије на тему очувања старих биљних врста и додао да је недавно у Јевремовцу отворен простор за опрашиваче, као и да је одржана едукативна радионица о очувању природе, уз све већи број едукативних табли.
Извор: https://www.rts.rs/magazin/nauka/5303065/stare-sorte-voce-povrce-autohnone-ocuvanje-seme.html
English