Да ли знате шта је циповка?

У срцу Мокрина, малог села недалеко од Кикинде, скривена је једна од ретких етнопекара која већ више од сто година чува тајне старог заната. У пекари Бране Вулетин, мирис свежег хлеба враћа у прошлост, а сваки залогај као да оживљава сећања на детињство.

„Овде се хлеб прави баш као што су то радили моји преци,” почиње причу Брана, чија породица већ пет генерација негује овај занат. “Циповка и обична векна пече се на остацима кукурузовине, што хлебу даје посебан укус и мирис који се не заборавља. Како је кукурузовине све мање, данас користимо и танко грање, али дух и традиција остају непромењени.”

Сваки дан почиње рано. Од пет ујутру испред пекаре већ стоји ред муштерија. „Сви знају шта воле – неко тражи циповку, неко векну, неко воли да је реш, а неко да је мекана,” са осмехом каже Брана, док с врховима прстију вади врућ хлеб из огњишта. “Никада не осетим да ме пече, навикла сам после свих ових година.”

Муштерије су верне и долазе издалека. Хлеб из Мокрина постао је симбол домаћинства, традиције и укуса који се не мења кроз време. „Често људи наруче хлеб да носе као поклон на славу или рођендан. Његов укус и мирис враћају људе у нека лепша времена.”

Старији људи кажу да нема ништа боље од кришке циповке намазане са масти и алевом паприком. „Пекмез је обавезан, али има и оних који хлеб умоче у печење – сваки залогај је право задовољство,” додаје Брана уз осмех.

Ова пекара није само место где се купује хлеб. Она је жива историја, сведочанство времена када су људи знали како да из малог направе велико, из једноставног створе чаролију. “Овај хлеб није само храна, он је део нас,” закључује Брана док припрема следећу векну за своје муштерије.

Свака векна, сваки залогај, у овој малој пекари носи причу стару стотину година – причу о љубави, преданости и традицији коју породица Вулетин негује са истим жаром као и првог дана.

Извор: РТВ