Вишње од традиције до бизниса

БЕРБА вишње у Топличком и Јаблачничком округу је у току, квалитет је добар, а откупљивачи за прву класу нуде од 70 до 80 динара за килограм.

Стручњаци за агроекономију сматрају да су произвођачи овог воћа у значајно бољем положају него лане када су добијали углавном од 40 до 50 динара. Ипак, вишњари нису задовољни, јер су трошкови производње поскупели, посебно хемикалије и препарати за заштиту, као и берачи.

Квалитет је добар, род је бољи и има га више него претходних четири-пет година – истиче за “Новости” Стојановић. – Тренутно у Власотинцу откупљују за 70 динара, а у лесковачком крају за 80, али морате сами да организујете превоз за тих 10 динара више. Колико су трошкови производње порасли реална цена би требало да буде преко 80 динара да би се исплатило.

За малопродају, како додаје, вишња кошта 130 динара, али ту може да се пласира само мањи део рода. Он указује и да када се сагледају сви трошкови производње, почев од јесени и ђубрења, па до ручне бербе, онда је тешко наћи рачуницу уз овогодишњу откупну цену, иако је виша него лањска. Дневница берача је 3.000 динара, али не раде у континуитету, имају велику паузу да не би брали по сунцу. Посебан проблем је што раднике веома тешко наћи.

Вишња мора да се обере и до следећег викенда све ће бити завршено

Ми смо принуђени да је продамо по цени која се нуди – каже Стојановић. – Ја имам око 1.300 килограма вишње, и за то не могу да зарадим више од 60.000 до 70.000 динара.

Он има прву класу облачинке, али, како истиче, то њему не доноси бољу зараду, јер када се вишња предаје ту се измеша и прва и друга класа и све иде по истој цени. Произвођачи указују на тај проблем дуго. Вишњар из Прокупља каже да је већ годинама иста ситуација и да нико не зна како се формира почетна цена, нити како се одређује квалитет вишње, односно прва и друга класа.

Воћар из околине Бачке Тополе Ненад Бодолец има машинско брање и каже да је због тога у бољој позицији, јер су трошкови произвођача који плаћају раднике да ручно беру много већи. И он сматра да у односу на трошкове производње који су порасли, цена од 70 до 80 динара није повољна.

ОДУСТАЈУ ОД ВОЋАРСТВА

МНОГИ вишњари нису успевали да се изборе са неизвесном ситуацијом на тржишту и покрију уложена средства у производњу. Таква је ситуција и са Драгомиром Туловићем из Горњег Милановца.

– Било је лоше и престао сам да се бавим воћарством прошле године, сву сам вишњу повадио – каже Туловић. – То су исто урадиле и многе моје колеге.

– Овде још није почео откуп, предајемо вишњу крајем недеље – каже за наш лист Бодолец. – Али нећу ни тада знати цену, док не крене у извоз, да би се видело за колико извозник може да пласира вишњу на инострано тржиште. Прошле године ми је један део био исплаћен за месец дана, а остало за три месеца и то ми није проблем.

Он каже да бољу цену може да постигне ако сачека да извозник прода воће. Тако је лане за вишњу добио 57 динара, што је, како истиче, у односу на остале откупљиваче, који су углавном нудили од 40 до 50 динара, било прилично добро.

Директор Института за агроекономију, професор Зоран Рајић, оцењује да су вишњари у поређењу са произвођачима малина и боровница у бољем положају ове године.

– С обзиром на то да смо продали залихе вишње од прошле године на време, велика је потражња, добар је квалитет рода и иде се ове године са ценом за прву класу негде око 70 динара – каже Рајић. – Очекује се и нешто већа цена, неких десетак одсто би могло да иде горе.

 

Говорећи о вишњи за индустрију, он наводи да је ту највећа разлика у односу на прошлу годину. Лане су произвођачи максимално добијали 30 динара, а ове године се очекује око 50. Он указује да морамо да водимо рачуна о конкуренцији. Ту наводи пример Турске, која, како каже, такође има добар род вишње, али и ниже цене од Србије.

Извор: НОВОСТИ