Без овога нема ни меда: Пчелар са 1.200 друштава открива шта већина ради погрешно

Док већина потрошача пчеларство повезује искључиво са медом, искусни пчелари кажу да је то тек крајњи резултат добро организованог рада. Основа успешне производње нису пуне тегле, већ здрава, снажна и добро припремљена пчелиња друштва.

На пчелињаку породице Ковачевић код Пожаревца, где се брину о чак 1.200 пчелињих заједница, управо је то главна филозофија производње.

„Дужност пчелара је пре свега да одржи пчелиња друштва у животу. Производњу меда треба посматрати као нуспроизвод добрих пчела које смо припремили за пашу. Ако су пчеле здраве и успешно презиме, све остало долази као последица“, објашњава домаћин.

Од укупног броја кошница, свега око 350 учествује у производњи меда. Остале служе као подршка, за формирање нових друштава, производњу матица и очување стабилности целог пчелињака.

Један од највећих непријатеља пчела и даље је вароа. Зато је, одмах после багремове паше, главни посао праћење заражености и правовремени третмани.

„Без сталног мониторинга не може се решити проблем. Ако се закасни само месец дана, поједина друштва више не могу да се спасу. Додатни проблем је што не третирају сви пчелари своје кошнице, па долази до поновног ширења паразита“, упозорава саговорник.

Посебан део производње односи се на селекцију матица. На овом пчелињаку годинама се бирају најбоља друштва која ће дати нове матице и трутове.

Током сезоне прати се више особина, али је једна посебно важна – нагон за ројењем.

„Друштва која имају изражен нагон за ројењем не могу бити основ за даљу селекцију. После неколико година оваквог рада видимо да добијамо мирније, продуктивније и отпорније пчеле“, објашњава домаћин.

Све нове матице најпре пролазе проверу у посебним нуклеусима, а тек након тога најбоље улазе у производна друштва.

Искуство показује да број пчела није пресудан за принос.

„Није важно колико килограма пчела имате, већ колико је заједница добро организована. Само снажно и складно друштво може да донесе озбиљан принос меда“, каже пчелар.

Последњих година климатске промене, интензивна пољопривреда и све мање природних станишта додатно отежавају пчеларење. Ипак, саговорник сматра да природа увек пружа прилику онима који умеју да јој се прилагоде.

„Пчеларство данас није исто као пре двадесет година. Ко није мењао начин рада, тешко може да очекује добре резултате. Свако мора да упозна свој терен, паше и микроклиму и да им се прилагоди“, истиче он.

Добру багремову сезону потврђују и пчелари из околине Ужица. После више слабих година, овогодишња багремова паша донела је одличне приносе.

„Ову годину бих издвојио као једну од најбољих у последње две деценије. Приноси су углавном врло добри или одлични, а добар род очекујемо и на наредним пашама“, кажу пчелари из Злакусе код Ужица.

Ипак, ни добар принос не значи аутоматски и већу зараду. Пчелари упозоравају да је цена меда последњих година под великим притиском, а додатни проблем представља појава фалсификованог, такозваног „дивљег меда“ на тржишту.

Зато поручују да потрошачи приликом куповине бирају проверене произвођаче, јер је квалитетан мед резултат целогодишњег рада, а не само неколико дана проведених на врцању.

Извор: Б92, Тибор Патрик