Несвакидашњи укуси са севера

Осмо издање гастрономског спектакла “Укуси Војводине”, које окупља више од стотину излагача домаће хране и пића ових крајева, отворено је у Лиманском парку.

Манифестација се одржава данас и сутра од 12 до 20 часова, а осим мисије неговања и промоције војвођанских производа и ресторана који припремају храну по старим рецептурама, у овој оази хране посетиоце очекује добра музика, као и занимљиве кулинарске радионице.

Сви имају прилику да пробају и купе разне војвођанске специјалитете, од кулена и шунке, кобасица, свих врста домаћег сира, до перкелта, фиш паприкаша, домаћих резанаца, а не изостају ни посластице, попут штрудли, куглофа и многих других укуса који подсећају на детињство.

– На тржишту смо већ више од 45 година, имамо своју производњу – наводи Јованка Граховац у име фирме „Месо производ“ из Сомбора, која други пут учествује на фестивалу „Укуси Војводине“. – Такође, имамо седам малопродајних објеката, између осталог и ресторан домаће кухиње „Три шешира“ у Сомбору. У оквиру манифестације „Укуси Војводине“ представили смо само димљене производе. Реч је о класичној домаћој производњи, све је димљено на буковини, без адитива, све је здраво и домаће. Посетиоци код нас могу да пробају и купе домаћу кобасицу, кулен у природном и пластичном цреву, и у катици, чајну кобасицу, печеницу и димљену сланину. Овакве манифестације су значајне због тога што можемо да промовишемо своје производе и докажемо да квалитет и даље постоји.

Кад је реч о пићу, посетиоци могу да се засладе домаћим соковима, али и да се заљуте добром ракијом, расхладе се уз домаће вино или крафт пиво. У избору је за свакога по нешто.

– Бавимо се производњом хладно цеђених воћних сокова, а ово је други пут да учествујемо на „Укусима Војводине“, јер смо прошле године били изузетно задовољни организацијом и посећеношћу – појаснила је Нина Луковић у име фирме „Видбери“ из Крагујевца. – У оквиру фестивала представили смо здраве сокове који су добијени хладним цеђењем воћа, а притом водимо рачуна о његовој исправности – воће се пре цеђења конролише чиме је прскано и да ли је прошла каренца од прскања. Сокове производимо пастеризацијом на 80 степени, водимо рачуна о томе да буду сачуване све хранљиве материје. Сви наши сокови имају нутритивну вредност. Овде имамо сокове од малине, боровнице са наше плантаже, вишње, јагоде, јабуке и ароније. Боровница нам је најскупља – пола литре кошта 800 динара, а два децилитра 350. Имамо акцију за аронију – пола литре кошта 500 динара. Сматрам да су овакве манифестације значајне пре свега због тога што код нас још не постоји навика да људи посећују продавнице здраве хране, а углавном се посећују мегамаркети где немате много тих производа. Чини ми се да на овим манифестацијама има доста здравих производа, који би требало да су више заступљени. Зато је ово прилика да се ти производи приближе потрошачима.

Пратећи програм овогодишњег фестивала чине едукативне радионице, којих ће бити укупно шест. Посетиоци имају прилику да учествују у радионици крафт пива, винској радионици, радионици прављења домаћег хлеба, штрудли и кобасица, али и да сазнају нешто више о породичним винаријама из околине Новог Сада уз промоцију Новосадског винског пута.

За музички програм задужен је Александар Дујин, а Лиманским парком чуће се и звуци тамбуре, џез, евергрин, филмска музика, домаћи и страни поп и рок.

За најмлађе Дечји сокак ове године носи тему “Жућкасто, жуће, жуто, најжуће”. Уз уигране васпитаче, малишани осликају сунцокрет, уче да праве оброке од пшенице са подручја Војводине, месе хлеб и учествују у традиционалним играма попут прескакања вијаче, ластиша и трке у џаковима.

Као и прошле године, током оба дана ту је и фестивал у фестивалу – “Завет витезова”, којим Удружење “Бели витезови” промовише Српске витешке игре.

– Манифестацију “Завет витезова” организујемо шести пут, а у Лиманском парку смо други пут заједно са фестивалом “Укуси Војводине” – објаснио је оснивач Удружења грађана “Бели витезови” Вишеслав Петковић. – У томе учествују витешка удружења из целе Србије, а циљ манифестације је да нас подсети и подстакне да се вратимо средњевековној витешкој српској традицији, где се веома добро знало какав је однос мушкарца према жени, држави, свом роду, братству, као и однос части и поштења према животу уопште. Такође, циљ је да деца и млади, који расту и васпитавају се у времену у којем их окрећу себи, где се форсира егоизам, путем радионица које организујемо, науче и размисле о томе да се у Србији некада другачије живело. Срећом, на овим просторима се још увек другачије размишља него у тзв. развијеном западном свету.

Извор: Дневник/Б. Павковић