Жене пореклом из Пасјака иницирале обнову Храма – Владика Давид служио литургију и освештао обновљену цркву
ДАВНЕ 1933. године подигнута је мала дрвена црква Светог Николе у селу Пасјак код Крушевца, на месту, где су верници дубоко у земљи пронашли крст.
ЧУДНОВАТА ЦРКВА ПОДИГНУТА ДАВНЕ 1933. ГОДИНЕ: Посвећена је Светом Николи
Крст је нестао без трага, али је богомоља наставила да живи. Данас је чува тек нешто више од 200 мештана, колико их је остало да живи у Пасјаку, где је после чак 90 година постојања, први пут и освештана.
Верници су у задње две године брижно прикупљали новац да обнове мали храм.
– Црква је адаптирана, украшена је каменом, унутра су урађени иконостас и фреске – предочава за „Новости“ Мирослав Симић, председник Црквеног одбора. – Изграђен је цео потпорни зид, који штити објекат. Подигли смо звоник и поплочали целу порту, уредили стазе и украсили је цвећем. Био је то велики подухват за наше мало село.
Пасјак има свега 60 кућа. У готово свакој славе Светог Николу. Младих је све мање. Старине остају и надају се да ће Бог вратити живот у село.
– Ентузијазам за обнову ове цркве дошао је од жена пореклом из Пасјака, које су кренуле у у обнову и куповину црквеног инвентара, пробудиле су остале и сви су се ујединили – предочава за „Новости“ парох Мирослав Пешић. – Ова црква је печат идентитета целог села. И на правом је месту, у самом центру. Она представља наду Пасјака.С том надом, кренули су мештани давне 1929. године да копају тражећи неке остатке богомоље у земљи. Село није имало цркву, али је извесна жена сањала да постоји храм посвећен Светом Николи поред штале на имању породице Гвозденовић. Отишла је код газдарице Јевросиме и испричала јој за сан.
– Замолила је да се одобри истраживање земље, Јевросима је дозволила и кренуло је копање – прича за „Новости“ Милош Д.Стојадиновић, аутор књиге о Пасјаку, где има породичне корене. – Мештани Станисав Гвозденовић, Радош Милојевић и Александар Ћирковић – Санда дуго су копали и већ су изгубили наду да ту постоји црква. На предлог једног мештанина, почели су да копају још дубље. Трећег дана су пронашли крст и камен и кренуло се са изградњом цркве.
Није се било пара за велелепни храм, па је изграђен од кованица, сламе и блата. Садашњи изглед црква је добила касних 80 – их година, али је пун сјај почео да се назире тек пре две, када се кренуло у обнову. Круна напора верника била је у понедељак: епископ крушевачки Давид освештао је богомољу.
О цркви нема писаних података, али легенде народ чува кроз приче. Једна од њих везује се за Јевросиму Гвозденовић, која је дозволила истраживање и градњу богомоље. Имала је сина по имену Радомир, који није проходао ни са пет година.
– Кретао се клечећи на коленима – каже Стојадиновић, позивајући се на предање. – Породица је одвела дете у манастир Светог Романа у Ђунису. Верујући у чудо, преноћили су у овом манастиру. Пети дан након повратка у Пасјак, дечак је проходао.
Ово није једина легенда, која се данас може чути у Пасјаку. Само о настанку имена села постоји чак 11 предања, по чему је Пасјак јединствен у свету.
СЕЛО СТАРО БАР ПЕТ ВЕКОВА
ПАСЈАК се први пут спомиње се у турском попису из 1530. године као село у нахији Загрлата, као бивше насеље нахије Алаџа Хисар (Крушевац). Село је нетипично мало за крушевачки крај. Има четвороразредну школу, Дом културе, спомен – чесму изгинулим мештаима у ослободилачким ратовима. Историја се делимично може сагледати и на гробљу, где почива кмет Раденко од 1837. године.
Текст и фото: С.Бабовић
Фото: Милош Д.Стојадиновић,ФБ