Дан грејане у Буковици прославио 16. рођендан

Буковица и суседна села су позната по шљивицима. И није ово само воћарски крај већ и село са готово највећим бројем произвођача ракије. О светковинама нарочито зими неизоставно се у овим крајевима справља грејана ракија у народу познатија као шумадијски чај. Како би сачували традицију Буковчани су осмислили манифестацију Дани грејане ракије која је ове године укњижила 16. Рођендан. Сваке године крајем октобра овде се окупи и старо и младо да се дружи.  Ове године скувано близу 200 литара ,,меке“за госте али су и домаћице справиле џем ,,за понети“.

О светковинама нарочито зими неизоставно се у овим крајевима справља грејана ракија у народу познатија као шумадијски чај. Заједничка акција да уз грејану промовишу себе али  и суседна села која су позната по шљивицима, изгледа уродила је плодом. О томе говори и податак да је на 16 –ти Дан грејане у Буковици било пријављено преко 30 екипа саму за справљање најбоље грејане ракије. Небојша Стефановић, председник МЗ Буковица није крио задовољство.

,,,Ове године можемо са поносом да кажемо да је пријављено преко 30 екипа само за такмичење у припреми грејане. Ви знате да је овај крај воћарски, па смо данас за госте решили са припремимо и џем и тако понесу још једну успомену. Данас имамо и доста излагача са стране из Сјенице, Смедерева, Врњачке Бање, Чачка, Трстеника, ми одлазимо на њихове манифестације ево они данас узвраћају. Видим има и странаца из Швајцарске и Италије. Надам се да ће понети лепе успомене. Послужило нас је и лепо време, тако да ће и фолклорна друштва моћи да забављају наше посетиоце. Наравно за победничке екипе и ове године смо обезбедили награде, мада већина учесника долази у Буковицу због дружења“ каже Стефановић.

Пре самог такмичења кувања ракије, у част идејног оснивача Славољуба Миљковића Цака одржан је и меморијални турнир у малом фудбалу. Поносни Буковчани на своју манифестацију јер их сваке године посете и међународни гости. Сара из Швајцарске одушевљена дошла са пријатељима.

,,Све је лепо. Србија је лепа, храна лепа, људи су фантастични, гостољубиви, воле да се друже да нас угосте, то немате свуда. Природа вам је лепа. Да пробала сам ракију, одлична је доћи ћу опет сигурно.

Драган Лувринов, председник друштва српско руског пријатељста , 10 година на овом догађају.

,,Изузетно ми је задовољство што ево већ 10 година долазим у Буковицу и што сам данас и председник Комисије која ће да оцењује најбоље ракије. Посебан поздрав имате од наших Амбасада који због обавеза нису успели да дођу. Ваше ракије су изузетне , недавно сам боравећи у Москви понео пријатељима.

Када су Срби почели да пеку ракију не зна се поуздано, али је то сигурно било оних давних времена када се по казивањима, ракија пекла у казанима од печене глине. Испечена ракија би се лети конзумирала као хладна а чим стегну мразеви и славе без грејане српски домаћин не чека госте, јер кажу она окрепљује. Учесници кажу традидиција треба да се настави.

Пријатељства  се стичу и преко чашице тако да је у Буковицу стигао и солидан број гостију са стране. Уз со и погачу на улазу и казан грејане, коју традиционално кува Ракица Пауновић.

Већина такмичара, без обзира на уважено  мишљење тврде да то није ,,нека наука” али без добре ракије нема ни добре грејане. Код грејане не важи правило – што старија, то боља, нити што млађа,то слађа. Најбоља је она од три до четири године. Ракију је најбоље запржити с кукачом како су то вековима радили српски домаћини демонстрира нам Милан Илић.

Ракија је била повод окупљања али се овде могло дегустирати све што родна груда и вредне руке направе. Освежење су биле жене. Мара Балабановић и њене комшинице справиле и пун казан џема које су поклониле посетиоцима, јер су домаћини село воћа.

,, Родила шљива ове године и ето наш Неша рече да мало спремимо у казан…ево још мало годово биће око 50 тегли да поклонимо. Неко пршти шљиве ми смо млеле па у казан и да знаш безу шећера, наше шљиве су слатке.

Ипак у мноштву сјајних штандова морамо признати жене Самаила су и овог пута ненадмашне. Видели смо девојачку спрему, стару колевку, српску софру. За Јелену Секулић чување традиције завет и понос.

,, Обавезно се спремамо сваке године јер са Буковицом имамо одличну сарадњу. Наша екипа се труди да увек обогати штанд неким новитетима, да очувамо од заборава преслицу, колевку, обичаје и прела. Важно је да то преносимо и на млађе.

Своју умешност ништа мање запажено показале су и гошће из Радинца, Смедерева, Трстеника, Ратине и Жиче. Сви су представили своје рукотворине традицију али и начин припреме грејане. Гошће из Трстеника најавиле су да ће наредне године осликати чашице за грејану, Зага из Ратине најавила новитете али највеће изненађење су показале гошће из Радинца, које су крамелизовале шере додале зачине па тек онда ракију.

Мед и ракија окрепљују тврди нам Јела Ристивић, чије кошнице станују у Буковици. Каже лепо сарађује са овдашњим воћарима.

,, Обавезно долазимо на манифестацију, овде су нам кошнице овде има одличних домаћина, одличних воћара, који нас обавесте о тртманима. Поштују они нас а и наше пчеле њих, оносно њихове воћњаке“.

Осим произвођача ракија и бројних спонзора, своје производе су изложили и произвођачи меда, рукотворина, Уз чашицу се дегустирао и одличан купус, ловачки гулаш и парикаш Без прасенцета у неограничленим количинама и ова светковина није прошла Ловци су спремали све од гулаша, купуса, два прасенцета па чак и рибе. Гулашијада и Ловци у узвратној посети и доброј кондицији.

,,Обавезно испоштујемо наше комшије, добро сарађујемо, добро се дружимо, имамо најбољу ракију који нам је поклонио наш отац и освештао тако да се надамо опет победи. Иначе са нашим удружењем жена и ловцима увек смо спремни на добро дружење и очување традиције. Жао ми што ове године нисмо стигли да организујемо опет комишање, али биће прилике“каже у шали Аца Вукићевић капитен екипе Гулашијада Смаила.

Комисији никада није било теже, како због броја учесника тако и квалитета, јер заиста имамо добрих ракија, тврди нам подпредседница жирија, др Љилана Милошевић, која је позвала све оне који нису походили наше крајеве да их у овим селима чека рај за душу и очи.

,, Данас имамо прилично такмичара са стране. Шаролики укуси што се тиче зачина али квалитет ракије је све бољи и добро је да народ одржава традицију у производњи али и оваквим манифестацијама. Данас овде имамо и странце, одушевљени су нашом храном, гостопримством па и нашом ракијом. Што се тиче џема, мислим да би такмичењем умањили значај тог производа ова теглица џема из Буковица треба да постане бренд из Србије.

Сви су дошли ради доброг дружења Народ се тиска око казана са ракијом, пије и каже добра је!  На крају,Титулу победника овогодишњег такмичења је  понела екипа Лазац а манифестацију употпунио је богат културно-забавни програм за који су била задужена културно-уматничка друштва из Самаила и Опланића, Њима и осталим учесницима за етно станд, националну кухињу, печено прасе, допринос манифестацији припала су заслужена признања.

,, Овде смо да се дружимо и одржимо добре комшијске односе а то што често побеђујемо значи да знамо посао,ко хоће да припреми добру грејану ракију, треба да користи ракију од капавца,традиционалне српске шљиве, затим раношљиве или ранке,јачине од 25 до 30 степени,односно од 10 до 12 гради. Ни слабија, ни јача, јер код грејане не важи правило –што старија,то боља,нити што млађа,то слађа. Најбоља је она од три до четири године. Ја ево у седмој деценији и даље наздрављам, наравно у границама, жив сам и здрав…Него, да наздравимо, Живели и да се видимо ко Бог да и догодине! Само сам одлучио да кукач предам млађима.,, каже капитен победничке екипе Лзац Милан Илић.