Вече за памћење – наступала Етно група Факултета уметности Универзитета у Приштини
НЕКЕ од најпознатијих изворних српских песама попут „Ајде, Јано”, „Густа ми магла паднала“, „Расти, расти, мој зелени боре”, „Запевала сојка птица” и многе друге нашле су се на репертоару Етно групе Факултета уметности у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици, на одлично посећеном и прихваћеном коцерту у Краљеву.
ДУША ЗАПЕВАЛА, СРЦЕ ЗАИГРАЛО: Концерт изворних српских песама са Косова и Метохије у КраљевуКЦ Рибница
У организацији овдашњег Културног центра Рибница, и овај концерт у Свечаној сали Градске управе показао је зашто се косовско- метохијске песме сврставају међу јединствена и ненадмашна народна музичка остварења.
– Специфичности ових песама огледају се у карактеристичном дијалекту, карактеристичним лествичним структурама, ритму и прекиду мелостиха – рекла је професорка Јасмина Новокмет, ментор и диригент. – Веома сам поносна што су чланице групе написале све аранжмане. Наш циљ је да на тај начин приближимо традицију будућим генерацијама, надајући се да ће савремен приступ мотивисати генерације које долазе, јер традиција опстаје само ако живи кроз будуће нараштаје.
На одушевљење публике концерт је почео сјајном интерпретацијом песме „Ајде, Јано“ која, по речима професорке Новокмет, илуструје снажну жељу за очувањем народног блага, баштине, традиције и својих корена. Етно група Факултета уметности Универзитета у Приштини коју чине Драгана Милић, Теодора Краговић, Исидора Некић, Фарах Пепић, Јована Трифуновић, перкусиониста Расим Реџепагић и ментор и диригент Јасмина Новокмет, формирана је у септембру 2020. године. Иза себе већ има велики број наступа и чак три златне медаље са три међународна такмичења.
КОСОВСКИ ВЕЗ
ОСИМ што су уживали у изворним народним песмама, посетиоци су овом приликом могли да сазнају занимљивости о косовском везу и ношњама чије су карактеристике одређене још у средњовековној Србији. Како се могло чути, на српским дворовима и у манастирима, косовски вез се неговао и развијао до уметничког савршенства. Ремек-делом везиљске уметности сматра се покров за мошти кнеза Лазара који је извезла монахиња Јефимија.