Сок од маслачка – специјалитет за зиму преносимо вам и рецепт

У зимско време, када се уз пршуту најчешће пије “врућа” ракија, Златиборац Миле Кукањац, осмислио је рецепт за савршен сок од маслачка, коме се највише одушевљавају даме.

Од првих весника пролећа, па током читавог лета, Миле највише времена проводи у природи родног Љубиша, смештеног у срцу Златибора, бере шумско воће, пољско цвеће, чајеве, па их на старински начин, по рецепту предака, прерађује и претаче у изврсне сокове, ђемове, посластице…

Производи су, прича нам, искучиво на природној бази, без конзерванса, вештачких боја и других адетива, па им то  даје додатну чар и посебну арому.

– Тврдим да се здравље крије у природи, сигуран сам да је тако, па вођен својом паролом, започео сам прикупљање и прераду златиборског биља, највише из љубави, али сада то доживљавам као обавезу током пролећа и лета. – прича Миле.

У златиборским пашњацима, брдима и ливадама, истиче, крије се право природно богаство. Потребно је само прошетати, ван центра и прометних саобраћајница, јер се тек тада може осетити прави дух ове планине. Миле свакодневно гази све ове врлети, најчешће у летњим данима, у периоду вегетације. Скоро свакој биљки пронађе намену, цвет осуши за чај, или од њега произведе неки напитак, који многе одушеви.

За чувено слатко, најчешће бере шумске јагоде, док боровнице кува за сок. Шипурке углавном прерађује у џем, спориш и мајкину душицу суши за чај, а од цвета маслачка прави невероватан напитак, чији је рецепт сам осмислио, а неизоставан је током зиме.

– Посебно сам поносан на сок од маслачка, рецепт сам смишљао дуже време, а када сам одлучио да испробам, сок је изгледао  јединствене ароме, а ко не зна од чега је направљен тешко да би га препознао.

За Агропрес, Кукањац је објаснио и како га припрема, а његов састав и начин припреме, врло су једноставни.

– Убране цветове потребно је потопити у воду 24 сата, у коју је пре потапања додат шећер, у зависности колико цветова је у мери. Након тога следи цеђење и сипање сока у амбалажу  – објаснио је наш саговорник.

Куване производе, упаковане у стаклене боце и тегле, Миле је припремао на старом “Смедеревцу”, у који ложи ватру боровим и буковим дрвима. Целокупан процес од брања до боце, тече природним путем. Можда и због тога у последње време његови производи одушевљавају Златиборце, али све чешће и туристе.

– Често током лета наврате и туристи, који изађу са Краљевог трга и улица у центру Златибора, па се упуте кроз планинска села да сагледају праве лепоте које Златибор има, тада наиђу и на мене испред куће, па упитају да им продам неки воћни напитак, да се освеже, а обично купе и понеку теглу џема или слатког, како би се почастили када се врате кући и подсетили боравка на златној планини. – додаје Кукањац.

На имању, у дворишту поред куће, има по неки засад купине, малине, рибизле, ароније, неку шљиву и јабуку, и њих Миле обере и преради, не дозволи да опадну и иструле, нити их остави на милост птицама. Пече и ракију, чувену “Шљивовицу”, али и Виљамовку, а од дивљих крушака (дивљака), које обере дуж потока и сокака, прави сирће, за које се у народу верује, наручито да је добро за чишћење крвних судова, триглицерида, холестерола, поспешује имунитет и пречишћава цео организам.

Своје умеће према преради биља, Миле је открио сасвим случајно, док је по жељи унучића из Београда, кувао сок. Тако је све и почело. Касније је видео, што би се рекло, да му иде од руке, па је наставио прераду и припремање разних домаћих ђаконија. У рад, поред труда, уложе и љубав, па су му производи више него савршени. Део припремљених залиха “уновчи”, а део и поклони пријатељима и драгим особама.

Љубитељима природних напитака, најзанимљивији је сок од маслачка, он се највише пије током зиме, а воле га све генерације, наручито деца.

Село Љубиш, у коме живи Миле, једно је од познатијих планинских села у Србији, јер је ту рођен чувени дечији песник Љубивоје Ршумовић, о коме често прича и у њега долази. И овде је, као и у већини села под скутом планине, емиграција учинила своје, па у кућама по раштрканим планинским засеоцима, живе углавном старији људи, има и млађих, али веома мало. Село је испуњено пећинама, неко ће их се сетити и из Ршумових песама, а свака од њих има своју причу, па је у овом селу на обронцима Муртенице, можда и због њих, веома бројна фамилија Пећинар. Љубиш је село љубави, престоница горштака, а препознатљиво и по пастрмци из реке Љубишнице.

Кућа Кукањац, смештена је тик уз главни сеоски пут кроз село, који спаја центар Златибора са гостиљским водопадима и Сирогојном, па Миле, иако је на прагу седме деценије, има мисију и планира отварање ресторана домаће кухиње, под чијим кровом ће припремати само златиборска, традиционална јела и служити његови напитци направљени од биља убраног у нетакнутој природи срца Златибора

Аутор: Боривоје Илић.