Сарајевски ћевап с Башчаршије ће добити заштиту

Сарајевски ћевап се, поред тога што свака ћевабџиница има неку своју скривену тајну у рецептури, у суштини прави од јунећег меса и соли. Нема презле, нити било каквих других пикантних зачина.

Ако си био у Сарајеву, а ниси јео ћевапе, као да ниси ни био, тако се народски описује значај овог јела како у Босни и Херцеговини, тако и региону, па и оним далеким земљама гдје год се нађе неки Балканац који је добро упознат с овом “традицијом”.

Честе су полемике који су бољи – сарајевски, травнички, бањалучки, а међу њима се лакта и тузлански, но овај с Башчаршије, све су прилике ускоро ће добити и ознаку географског поријекла.

Активности на регистрацији покренуло је Удружење сарајевских ћевабџија, а проводе се уз подршку Града Сарајева.

Директор Агенције за сигурност хране Босне и Херцеговине, Џемил Хајрић јучер је одржао састанак Бењамином Карић, градоначелницом Сарајева на којем су разговарали о процесу регистрације ознаке географског поријекла.

Поступак се покреће захтјевом који се подноси Агенцији, а након регистрације ознаке на нивоу Босне и Херцеговине постоји могућност регистрације и у Европској унији. Прехрамбени производи који носе једну од регистрираних ознака на тржишту спадају у оне више цјеновне категорије. Ознака омогућује и повећање препознатљивости производа, те доприноси спрјечавању неовлаштеног кориштења имена.

“Сарајевски ћевап” је један од најзначајнијих и најпознатијих специјалитета. Представља неизоставан дио овдашње кухиње и туристичке понуде. У 2021. години “Тасте Атлас” је “Сарајевске ћевапе” сврстао на десето мјесто топ 100 најбољих јела на свијету.

Користи се месо са предњег дијела трупа животиње: прса, врата, плећке и лопатице, које се насијече на крупне комаде и остави у фрижидеру да одстоји, након чега се фашира и поново остави да одстоји и тек онда се праве обликовани комади меса, на дужини од 5 цм.

У поступку производње најважније су три фазе:

– одабир меса и начин припреме месне масе,
– топлотна обрада на роштиљу и
– начин сервирања.

У Сарајеву се обично служе порције од 5 и 10 ћевапа у сомуну натопљеним водом и чашом хладног млијека или јогурта.

Ћевапи у Босни и Херцеговини, као и цијелом подручју Балкана, потичу из периода Отомаске империје, које се током средњег вијека развило у специјалитет цијеле југоисточне Европе. Постоје докази да је ово јело било присутно на Балкану још у Античко вријеме. У старој Грчкој слично јело је конзумирано у 8 вијеку прије нове ере. Јело у облику обелиска се помиње у Илијади и Одисеји, као и у дјелима старих грчких филозофа.

Ријеч ћевап своје поријекло вуче од ријечи кебаб која има више синонима у зависности од регије којој припада (кебап, кебоб, кебхав, qабаб…).

Извор: Агроклуб, https://seesrpska.com/zapocet-proces-zastite-sarajevskog-cevapa/