Откривамо вам цену ајвара, паприке и рецепт за 2024. годину!

Владимир Радић, предузетник из Велике Плане, основао је своје пољопривредно газдинство 2012. године са једноставном мисијом: прерадом воћа и поврћа створити производе који спајају традицију и квалитет. Данас је његова мала кућна фабрика позната по разним врстама ајвара, пинђура, џемова и сокова од парадајза али и воћа, који освајају срца како домаћих, тако и иностраних купаца.

Ајвар, краљ зимницe нема му сличног ни у Француској

Припрема ајвара у Великој Плани почиње средином августа. Паприке се пеку на плотнама шпорета на дрва, дајући им посебан, домаћи укус. Након печења, паприке се остављају у кесама да се паре, што олакшава љуштење. Ољуштене паприке се затим цеде током ноћи, како би се уклонио вишак воде. Следећег дана, паприке се мељу и прже на врелом шпорету у шерпи са додатком уља, соли, сирћета и мало шећера. Цео процес траје око сат времена, током којих се ајвар стално меша како би постигао савршену конзистенцију.

Ајвар може бити љут или благ, у зависности од тога да ли се додаје љута паприка. Када је ајвар спреман, још врео се сипа у тегле, које се затим преврћу и остављају да стоје 24 сата како би се постепено охладиле и биле спремне за етикетирање.

Прича Слободанке из Париза

Посебну драж овој производњи даје прича Слободанке, Латковић која је провела 44 године радећи као шеф кухиње у Паризу. Сада, у 78. години живота, Слободанка лето проводи у Србији, помажући породици Радић у производњи ајвара и других производа. Зиме проводи у Паризу где је њена љубав према ајвару и даље присутна – често га носи пријатељима који су одушевљени овим специјалитетом.

Слободанка нам са осмехом прича како је одлазак у Француску био прави животни изазов, али се никада није покајала. У Паризу је припремала белолучану паприку, коју су Французи обожавали, али је ајвар  за њу остао незаменљив домаћи специјалитет.

Док смо разговарали са њом, открила нам је интересантне детаље о сличном јелу које се припрема у Француској.

Француски „кавијар“:

“У Француској не постоји ништа слично нашем ајвару,” каже Слободанка. “Међутим, постоји једно друго јело које се можда припрема на сличан начин, а прави се од плавог патлиџана и они га зову кавијар. Тај ‘кавијар’ се, као и наш ајвар, прави од поврћа које се пече, љушти и пржи, али наравно, има свој јединствен укус и традицију.”

Слободанка је увек носила ајвар својим пријатељима у Француској, који су га обожавали. “Што се ресторана тиче, у ресторану сам припремала белолучану паприку и то су Французи обожавали,” додаје она. “Иако су различити, оба јела деле љубав према једноставним, али богатим укусима, што их чини посебним.”

Дистрибуција и продаја

Производи из Велике Плане стижу до купаца не само у Србији, већ и широм Европе – у Швајцарску, Француску, Грчку и Аустрију. Током августа, када се наши људи из иностранства враћају у Србију, долазе директно код Радића да купе ајвар за своје породице и пријатеље. Производи се такође наручују путем Фацебоок-а и Инстаграма, а Радићи их лично достављају старим муштеријама које не могу доћи до центра Београда.

Цена прилагођена околностима и квалитету

Ова година донела је бројне изазове – поскупљење амбалаже и несигурност у вези са ценом паприке. Тренутна цена паприке креће се између 150 и 200 РСД, али како ће се ситуација развијати до краја сезоне, остаје да се види. Цена ајвара ове године износиће 950 РСД каже за наш портал Владимир Радић.

Пољопривредно газдинство Владимира Радића наставља да расте, вођено страшћу према квалитетној храни и преданости традицији. Свака тегла ајвара носи са собом део домаћинства и љубави према овом послу, стварајући производе које људи широм света препознају и цене.

Како се прави ајвар?

Ајвар из Велике Плане се припрема са пуно пажње и посвећености. Прво, црвене паприке, које су основни састојак, пеку се на врелој плотни шпорета на дрва или на роштиљу. Овај корак је кључан јер печење даје ајвару специфичан, димљен укус. Након печења, паприке се стављају у пластичне кесе и остављају да се паре, што олакшава љуштење.

Када се паприке охладе, ољуште се и уклоне семенке. Ове припремљене паприке се стављају у пропусне џакове или газу и остављају да се цеде, како би се ослободиле сувишне течности. Овај процес  траје преко ноћи.

Следећи корак је млевење паприка, што може да се уради у машини за месо или блендеру, зависно од жељене текстуре. Млевене паприке се затим прже на врелом уљу, уз стално мешање како би се спречило лепљење за дно шерпе. Додају се зачини као што су со, сирће и шећер, који помажу у очувању ајвара и додају му богатство укуса.

Аутор и фото: Горан Ђаковић