Орлови крсташи све бројнији, чак седам орлића се излегло

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) са радошћу обавештава јавност да је овогодишња гнездећа сезона орлова крсташа (Аqуила хелиаца) најуспешнија од 2016. године када је у Србији преостао само један гнездећи пар ове критично угрожене и строго заштићене птице. Од 8 забележених парова које је Друштво пратило током сезоне гнежђења, чак 4 пара је успешно извело младе којих укупно има 7.

О константном узлазном тренду популације крсташа сведоче и подаци о гнежђењу у претходних 7 година: од 2016. године постојао је само један гнездећи пар, све до пролећа 2020. кад су се на северу Баната придружила још два. Таква бројност се одржала до 2022. када је забележено 5 парова. Међутим, већ ове године бројност је порасла на 8 парова, што је нови својеврсни рекорд у опоравку ове врсте. Додатно, треба имати у виду и одређен број младих, још увек незрелих јединки који круже над Војводином, а за које у наредним годинама можемо очекивати да се упаре и оставе потомство.

Гнежђење младих парова
Парови чије гнежђење ове године није било успешно су углавном млади и недовољно искусни, те су услед узнемиравања људском активношћу напустили своја гнезда за која су одабрали превише прометне локације поред стаза. Велики проблем представља и недостатак довољно великог и снажног дрвећа, способног да издржи масивно гнездо ових импозантних грабљивица, што потврђује и једно обрушено гнездо. Приморани, већина крсташа поставља своја гнезда на клонским тополама које нису стабилне попут недостајућих храстова, брестова, јасенова, природних белих топола.

Пењачи и гнездо крсташа на клонској тополи, фотографија: ДЗППС
Једно од највлажнијих пролећа, са честим и обилним падавинама, једнако је отежало гнежђење крсташима као и теренски рад преданом тиму више од 20 орнитолога који су стално или повремено обилазили крсташе.

Сви новоформирани парови налазе се на потезу од Новог Кнежевца до Новог Бечеја, дуж Тисе, где су пронашли одговарајући количину своје хране: текунице, хрчкове, гачце, голубове, сиве вране, опорављену популацију зечева, а у неколико гнезда примећне су и ласице.

Седам нових младунаца
Међу искуснијим и успешним паровима, три имају по два младунца у својим гнездима. Бора и Ержика, како су названи крсташи из јединог преосталог пара 2016. године, мада су положили три јаја, ове сезоне успешно су извели једног младунца који је обележен металним и пластичним прстеновима као и сателитском телеметријом за праћење. Након што је на основу величине утврђено да је у питању мужјак, добио је и име Јоца, по аутору емисије „Сасвим природно“, Јовану Мемедовићу, који је са својим тимом у континуитету испратио и камером забележио ову гнездећу сезону.

Постављање телеметрије на крсташу Јоци, фотографија: ДЗППС
Неразумевањем Министарства за заштиту животне средине о значају ове врсте, ДЗППС је добило дозволу за постављање свега једног телеметријског одашиљача, уместо три, колико је било планирано и најављено да ћемо поставити. Оваквом одлуком, орнитолози, али и најшира јавност која препознаје и подржава напоре за очување ове врсте, остају ускраћени за најважније информације о локацијама где се ове птице крећу, хране и одмарају, а уколико из одређеног разлога буду у опасности неће постојати могућност да им се адекватно помогне.

„Опоравак ове врсте је изузетно важан, пре свега са становишта очувања биодиверзитета, али и као доказ да сви напори које смо улагали претходних година, заједно са бројним партнерским организацијама и институцијама, дају позитивне резултате. Другачији однос према природним вредностима, њихова заштита и опоравак су не само неопходни, већ су и могући. Крсташи су доказ. Оно што нам је посебно драго, јесте свест и подршка најшире јавности коју смо добили у кампањи „За наше крсташе“ током које је више од 440 грађана својим донацијама помогло да сакупимо више од милион динара којима смо једино и могли да спроведемо све овогодишње активности праћења, заштите и обележавања крсташа“, каже Милан Ружић, извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Шта даље?
Иако је пораст популације крсташа евидентан, рад на заштити још увек не може бити завршен. Поред већ поменутих проблема недовољне и неадекватне пошумљености, нову претњу по станишта крсташа у Војводини представља велика помама за изградњом ветропаркова и соларних електрана на просторима који би морали бити заштићени. Нажалост, негативан пример већ постоји у суседној Бугарској где је оваква непромишљена градња уништила хиљадугодишње пашњаке и постојећи биодиверзитет на њима.

„Управо зато су важни подаци о томе где се крсташи крећу, која подручја морају остати нетакнута, а то је онда вишеструк бенефит за читав живи свет. Због тога је план да до краја године сумирамо и у прегледној студији надлежним институцијама и јавности представимо која подручја и на који начин треба заштитити. Моћи ћемо да будемо мирни тек кад популација крсташа буде бројала, као некада, 30-ак парова и када их будемо вратили на њихова стара станишта – у Делиблатску пешчару и на Фрушку гору“, додаје Ружић.

Обележени крсташ у лету, фотографија: ДЗППС

Извор: https://pticesrbije.rs/orlovi-krstasi-osvajaju-nebo-nad-srbijom/