Неко би рекао, леп посао: заливаш разноврсно цвеће, косиш траву, уклањаш одломљене гране. У неку руку јесте, али је и одговоран. Јер, овде се све зна о свакој биљци, а задатак је да се оне негују и да трају. На чистим стазама срећемо младе маме које у колицима шетају своје потомство. Где ће боље него овде? Овде се може видети 2.500 биљака из целог света.

Фото: https://jevremovac.bio.bg.ac.rs/

Краљев услов

Овај простор има и богату прошлост.

Листамо одавно пожутела документа у којима пише да је Ботаничка башта основана 1889. Прву овакву башту Србија је добила 1874. ангажовањем чувеног научника Јована Цвијића који је путовао по свету и видео шта друге земље имају. У Србију су се увелико доносиле разноврсне биљке, па кад је већ тако зашто и ми не бисмо имали занимљив кутак. И, кад је све изгледало као готова ствар, 1888. су наишле велике поплаве, па је Ботаничка башта, смештена на Дорћолу, крај Дунава, потпуно уништена.

Каодобротвор се тада појављује краљ Милан Обреновић. За нову Ботаничку башту уступио је свој воћњак и виноград под условом да понесе назив „Јевремовац” и да припадне тадашњој Великој школи. Желео је да се башта зове по његовом деди Јеврему Обреновићу, некадашњем српском просветитељу.

Тамо где Ботаничка башта опстаје 130 година некад је била периферија Београда. Доцније је главни град почео нагло да се развија и шири, а она је остала као својеврсна оаза у центру града. Простире се на 4,83 хектара. У нека давна времена имала је око 4.000 биљних врста, али је тада држава више бринула о њој. Овде практично знање стичу студенти Биолошког факултета. Бољу прилику нису могли да имају. Ту су им кабинети, ту могу да уче, а кад пожеле да научено потврде у пракси, стаклена башта, у којој су биљке са свих континената, увек им је на располагању.

Негују ретке биљке, међу којима су и месождерке. Кад посетиоци то чују они устукну, мислећи да се хране месом. Ма, не! Хране се инсектима којима нема спаса кад улете у њихову клопку.

У крошњама високих стабала гнезде се птице, певају славуји, подаље гракћу вране. Ово је царство биљака и птица, а спокој ће вас дочекати на сваком кораку.

Стаклена башта је пренета из Немачке и монтирана за шест месеци. Данас је то архитектонски драгуљ Београда. Трајала је, дакле, више од једног века, а онда је обновљена, тако да биљке имају најбоље услове за развој и опстанак.

Флора Далеког истока

Огромно дрво дивље банане готово је ударило у кров стаклене баште. Ту је и дрво кафе, па лијане… Осећамо јак, изузетно пријатан мирис. Орхидеје! Не зна се која је од које лепша. Ко ће све упамтити остале биљне врсте. Лепо су неговане. Док разгледамо, запослени их заливају, уклањајући непотребно лишће. У једном делу имате утисак да сте у тропској кишној шуми.

Цер, јасен, буква, храст лужњак је дрвеће које опстаје у Ботаничкој башти пре него што је она и отворена. Засађено је и израсло на земљишту Јеврема Обреновића, онда је за потребе баште раскрчена шума, али је понешто сачувано. За овај простор се тврди да је својеврсни биосунђер града јер биљке преузимају на себе „одговорност” да околину штите од буке, истовремено упијајући прашину, смог, издувне гасове. Плућа су жељна чистог ваздуха, а тело би мир, тишину, спокој. „Јевремовац” је одлично место да испуните све такве захтеве организма.

Секвоја, гинко, мексичка палма, ефедра, жбунаста биљка која је неопходан састојак у медицини за капи за нос, све то расте у „Јевремовцу”. Наш водич признаје да би сви који о њој брину волели да имају што више посетилаца, страних, али и домаћих. За приходе се сналазе домаћинским пословањем, па чак и кад новца немају довољно то се у одржавању баште не осећа. Има оних који се љуте што се улаз у башту наплаћује, а запослени се питају од чега би се она одржавала кад би се и то укинуло? Треба, нажалост, признати да Ботаничку башту нису уопште, или нису одавно, походили ни многи Београђани. А, ту им је, на дохват руке, сва у зеленилу, са биљкама из целог света.

Фото: https://jevremovac.bio.bg.ac.rs/

Јапански врт

Јапански врт је башта у башти, колекција далекоисточне флоре. Отворен је 2004. по традицији старој више од хиљаду година. Аутори врта су професори Вера и Михаило Грбић, пејзажне архитекте. Овде је на једном месту додир камена, воде и биљака, карактеристичних за Јапан. Видећете дрвене мостове, воду која наилази на каскаде и непрекидно жубори, језеро са локвањима. Вода у језеру је природна и извире са дубине од 100 метара. Нека стабала у врту стара су и по пола века. На тренутак ћете се осећати као да сте у Земљи излазећег сунца. Зато, шетајте, застаните, уживајте, опустите се у летњој учионици, размишљајте. И, ослушкујте тишину.

Кактуси омиљени

Колекција кактуса има око 400 врста Толико су лепи, занимљиви да човек пожели да их сатима пажљиво посматра.

СПОМЕНИК ПРИРОДЕ

Као вредно културно добро, држава је 1995. заштитила Ботаничку башту и од тада је она Споменик природе. Са Институтом за ботанику, наставна је јединица Биолошког факултета. У 19. веку управници су били Стеван Јакшић и Живојин Јуришић. Посебно се сви диче стакленом баштом која се простире на 500 квадратних метара, има два крила, спојених централном куполом, а кад је отворена 1892. била је међу најлепшим на Балкану.

Извор: МАГАЗИН Политика

Фото: https://jevremovac.bio.bg.ac.rs/