Да ли сте знали да срце коња утиче на срце човека? На овом салашу дешавају се права чуда!

На салашу Сарић, који се налази између Суботице и Жедника (Салаш 492), брачни пар Зоран и Ива Сарић већ три године у оквиру програма „Касом кроз живот“ спроводе хипотерапију и терапијско јахање коња, који су се доказали у побољшању психичког, менталног и физичког здравља, пре свега, деце, али и одраслих. Стручност за то стекли су у САД и, с обзиром на велико интересовање за ову врсту терапије, спремни су да је пренесу у свој едукативни центар, који ће ускоро бити отворен.

Први и једини са сертификатом

Пошто је Зорановом сину са око годину дана дијагностикован Аспергеров синдром, као доктор ветеринарске медицине, специјалиста ортопед, одлучио је по повратку из САД, на породичној фарми коју је наследио од родитеља, да започне терапију коњима. са супругом Ивом.

»Док смо живели у Америци, мом сину је дијагностикован дечији аутизам са 14 месеци. Почели смо да га водимо на ове терапије и то је нешто што му је највише помогло од свега што смо покушали, а напредак је био одмах видљив. Ова фарма се показала као идеално место за терапеутско јахање. Иначе, одрастао сам уз коње, мој покојни отац је годинама радио са касачима, био је успешан у спортском коњиштву и увек сам знао да ћу се бавити њима. После ситуације са сином, одлучио сам да ће то бити управо ово – терапеутско јахање“, каже Зоран Сарић и истиче да у Србији још увек нису довољно упознати са његовим добробитима „Овде стављају дете на коња, шетајуга га 15 минута и мисле да је то хипотерапија”.

 

Зоранова супруга Ива завршила је специјалну едукацију у САД где се додатно оспособила за хипотерапију и као брачни пар са неопходним и непроцењивим стручним знањем и искуством, и као једини у Србији са сертификатом, могу да пруже адекватну помоћ. Ива нам је објаснила шта подразумева хипотерапија:

»Реч је о терапији на неуролошкој основи и спроводи је високоспецијализовани физиотерапеут, тако да подразумева медицински третман. Изводи се са водитељем коња и две особе са стране – физиотерапеут (физикална терапија – вежбе на коњу), што је Зоранов посао, и ја као логопед (логопедија – учимо боје, правимо реченице, дете црта на коњу, развија логику, моторику) . У терапијском јахању водич није неопходан, односно коњем може управљати јахач, са једном особом поред себе. Да бисмо могли да радимо током целе године, направили смо халу на салашу”.

Хипотерапијски центар у Сарић салашу први је добио признање Министарства здравља РС и једини са сертификатом са којим овај брачни пар ефективно ради већ три године, а Ива истиче да им је у плану отварање едукативног центра за хипотерапију како би обучавали заинтересоване за овај посао.

»За нас постоји велико интересовање и често добијамо упите када ћемо отворити тај центар. Наш циљ је, поред помоћи деци, да образујемо друге како бисмо то подигли на виши ниво, а за тим постоји велика потреба, јер једноставно не можемо свима да помогнемо, јер је потреба огромна“, каже Зоран.

Вишеструка ефикасност терапије

Зоранову и Ивину хипотерапију и терапијско јахање углавном похађају деца (од 4 до 9 година) са аутизмом, Дауновим синдромом, церебралном парализом, епилепсијом, као и старији људи са мултиплом склерозом, депресијом, анксиозношћу…

»Доста деце нам долази из Дома за децу ометену у развоју „Колевка“ и много ми значи искуство кроз које сам прошао са сином. Веома је важно да што више допрете до детета, да видите коју вежбу може да уради, да ли воли ту вежбу. Постоје разне вежбе које се раде током јахања, ако је реч о инвалидитету, делује на куковима, трупу, ногама, коленима. Имамо појас који користимо, гуме са стране које су затегнуте тако да се дете окреће на једну или другу страну. Једна терапија траје најмање 30 минута, али ми се трудимо да буде 45 минута, све зависи од тренутног стања детета“, објашњава Зоран, додајући да им долазе и одрасли са психичким сметњама.

 

„Међу њима има оних који се плаше да јашу коња, али им помаже само да буду поред њега, чисте га, ходају поред њега пола сата и то их потпуно опушта. Управо та моћ природе је да смо заборавили колико помаже. Напомињем податак из Првог светског рата: коњаници су имали осам пута мање посттрауматских синдрома него пешаци.

 

На питање како коњи, односно јахање, утичу на људе, односно на њихово физичко и психичко стање, Ива одговара:

„Оно што највише волим да кажем је да магнетно поље срца коња преузима магнетно поље срца јахача и на тај начин се наше срце смирује. Коњи имају спорији ритам откуцаја и тако се и ми аутоматски смирујемо. Јахање коња не може се упоредити ни са чим и ништа није као тај осећај. Коњи имају тзв тродимензионални покрети, односно импулси који се са њихових леђа преносе на нашу карлицу и заправо симулирају кретање, што је, на пример, једини могући облик кретања у случају инвалидитета. Они до данас испитују шта је то код коња по чему се разликују од осталих животиња, па тако позитивно утичу на људе, али не могу тачно да утврде. Зна се да нешто постоји, али се не може дефинисати, може (мора) се само доживети и осетити”.

 

Испричала нам је и нека од позитивних искустава/примера које је имала са децом након ових терапија:

 

»Имали смо случај са дететом које није ходало до 11. године, само је пузало и после пар терапија код нас је проходало. Било је оних који су проговорили након година непричања, био је деветогодишњи дечак са аутизмом који је имао пратиоца у школи, а после треће терапије код нас више му није био потребан. Његова учитељица нас је позвала да пита шта и како радимо, јер није могла да верује да је за тако кратко време толико напредовао. Решили смо и проблем остављања пелена, односно одласка на ношу, затим страха од вожње бицикла, односно недостатка равнотеже, а јахање коња утиче и на повећање самопоуздања, буђење љубави, пажње и нежности. Посебно нас радује чињеница да се деца смеју чим их ставимо на коња“.

Зоран додаје да је веома важно имати правилно одабраног коња, што многи не знају.

„Битан је покрет рамена, корак коња је уравнотежен, коњ мора бити изузетно миран, паметан и посебне природе да би преносио ту додатну позитивну енергију. За ово мора бити посебно обучен. Имамо пет коња који су увезени из Шведске и Норвешке и специјализовани су за ове врсте терапија. Имамо једног који је тзв тест модел и са њим радимо класично јахање да га припремимо за то“, каже он и додаје да им много значи што је њихов рад препознат и што им је понуђена помоћ без потребе да је траже.

»Захваљујући Покрајинском секретаријату за привреду и туризам регистровани смо као пружаоци медицинског туризма, па нам долазе људи из целе Србије, затим из Мађарске, због чега смо изградили један стан, а у плану је да изградимо још два. Такође, Министарство здравља и Центар за социјални рад Суботица нуде једнократну помоћ на свака три месеца за пет терапија породицама чијим је члановима потребна ова врста помоћи“, каже Зоран.

Искуства и резултати говоре све

О позитивним ефектима и ефикасности терапијског јахања најбоље сведоче родитељи. Долорес Матаија Нумановић: Едо има 3,5 године и долазимо од марта. Он нема дијагнозу аутизма, односно доктори то неће да кажу, кажу да је још мали, да је још премало симптома да се каже. Речено нам је да иде код логопеда, дефектолога, на све могуће третмане. Не одговара на имена непознатих људи и не реагује када се нешто тражи. Све је било у реду до годину и по, изговорио је неке речи, а од септембра прошле године уопште није говорио, само је испуштао неке звукове. После првог третмана овде се вратило све што је раније брбљао, поново је почео да изговара неке речи, слогове и били смо пријатно изненађени. Ове терапије на њега делују веома позитивно и чини нам се да када нешто каже, сада зна шта то значи.

Тамара Гала: Петра има 12 година и дијагностикована је умерена ментална ретардација. Долазимо овде око месец и по дана и за врло кратко време приметили смо неке позитивне промене – много је боља у понашању, самосталнија је, пажња и концентрација су јој много бољи, слаже разумно реченице и сада пева целе песме, а не као пре само строфу или две. Такође, имали смо проблем са исхраном, а откако долазимо на терапијско јахање, почела је да једе сама. Код куће, кад јој кажем да идемо на јахање, она је веома срећна, облачи се без проблема и све време ми у колима прича како иде код Иве и Зорана. Док је на коњу, увек има осмех на лицу; то што раде са њом веома јој је пријатно и приметно је.

Зоран и Ива спроводе терапије сваког дана, осим недеље, углавном у поподневним часовима (од 14 до 21-22 часа), а више о предностима и предностима јахања на Сарић салашу можете прочитати на сајту https://www.terapijskojahanje.rs/index.html

 

И. Петреканић Сич

Извор: Хрватска ријеч

Фото: https://www.terapijskojahanje.rs/index.html