Цвеће у обредима крштења

Крштење је један од најсвечанијих тренутака у животу једне породице. У српској традицији, овај обред није само духовни чин већ и празник радости, који је одувек био обележен песмом, окупљањем родбине и – цвећем.

На дан крштења, кућа домаћина се претвара у место празника. Капија и улаз у двориште китили су се венцима од свежег цвећа и зеленила. Ови украси били су прва порука гостима – да долазе у дом испуњен радошћу и благословом. Најчешће се користио босиљак, као света биљка која у нашем народу симболизује веру, заштиту и мир.

У многим крајевима Србије постојао је обичај да се у крштењску воду стављају латице ружа, божура или љиљана. Њихов мирис и боја симболизовали су чистоту душе новокрштеног детета. Понегде се додавала и гранчица мирисне траве – матичњака, нане или рузмарина – као заштита од болести и злих сила.

После крштења, девојчицама су често стављали цветни венац на главу, као знак чистоте и благодати, док су дечацима у колевке стављали гранчицу босиљка или ружу као симбол снаге и здравља. Сваки цвет имао је своје значење: божур – срећу, ружа – љубав, љубичица – скромност, а невен – дуг живот.

И породична гозба после крштења није пролазила без украса од свежег цвећа. На столовима су се налазиле ружице, невен или љубичице из дворишта, јер се веровало да ће мирис цвећа донети склад и радост дому.

Цвеће у обреду крштења није било само украс – оно је било молитва у бојама и мирисима. Представљало је чистоту, нови почетак, радост и Божји благослов за дете које ступа у хришћанску заједницу.